БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2020.

КСЕНОФОНТ

По милости Божјој новоизабрани православни Епископ

Епархије рашко-призренске

У   Е Г З И Л У

Свему свештенству, монаштву и свим правовјерним

синовима и кћерима Српске православне цркве

сверадосни хришћански поздрав:

МИР БОЖЈИ!  ХРИСТОС СЕ РОДИ!

 

Не бојте се; јер вам, ево,
јављам радост велику
која ће бити свему народу.
Јер вам се данас роди Спас,
који је Христос Господ,
у граду Давидову. (Лк. 2, 10-11)

 

Дивне ове, спасоносне ријечи, драга наша дјецо духовна, изречене од Анђела престрашеним витлејемским пастирима прије више од двије хиљаде година одзвањају до дана данашњег читавом планетом као једино свјетло и једина нада намученом човјеку и човјечанству. И гле, ето шта Анђео објављује дршћућим и преплашеним пастирима: „не бојте се!“ и „радост велику“, ријечи које душу, од гријеха поцрњелу, ка небесима дижу, човјека, од смрти уплашеног, у витлејемску пећиницу одводе. А тамо, чудо! У јаслама повијено лежи дјетенце у коме „обитава сва пуноћа божанства тјелесно“ (Кол. 2, 9). Заиста, велико чудо, дјевојка рађа и остаје дјевојка, Младенац – у пелене повијен Богочовјек, Ангели радосно пјевају славословну химну: „Слава на висини Богу!“, радосни пастири Младенца почитују, мудраци даре доносе и смјерно се клањају, Јосиф, гледајући преславно чудо, Бога Отаца душом и срцем велича.

И сва природа, тјелесна, умна и надумна, радује се, поклања се и прославља јер: „Дијете нам се роди, син, и даде се нама!“; а Црква Божија све то мноштвом предивних химни и пјесама духовних чудесно описује и кличе: „Дјева данас рађа Превјечнога, а земља пећину нуди Неприступном. Анђели са пастирима славослове, мудраци, пак, у пратњи звијезде на пут ходе; јер нас ради роди се мало дијете, превјечни Бог.“ (Кондак на Рођење Христово)

Ето какву радост нам Црква благовијести више од двадесет вијекова, ето какав диван догађај прослављају Хришћани данас, па и наш српски народ, од онога дана када је усиновљен у Цркву Божију прије много вијекова, све до дана данашњега. Сви се радујемо овом свечаном Празнику, а посебно се Божићу радују најмлађи наши, дјечица наша, јер они, по безазлености уподобивши се Богомладенцу, најмања браћа Христова, радују се најмилијем своме брату, Божић-Бати.

Сви ми, драга дјецо духовна, у овој радости божићној сакупили смо се јутрос у нашим катакомбама да радосно исповједимо са апостолом Павлом ту велику тајну побожности да се „Бог јави у тијелу“. Гледајући ваша радосна лица док сви скупа прослављамо овај дивни празник, подсјећамо се да је мученички, многогрешни, али исповједнички народ наш славио Рођење Христово, радосно и неодступно, и у миру и у рату, и у радости и у жалости, и у успонима и у падовима, и кад смо царовали и кад смо, гријехова ради наших, робовали странцу и туђину. Свети бадњак и слатку чесницу, златну сламу, и пшеницу бјелицу, све смо то у славу Рођенога Богомладенца чували и приносили, као и остале, дивне народне обичаје, које наш народ са толико љубави и упорности чува кроза све ове метежне балканске вијекове.

Тако смо и ми радосно Божић прослављали свих ових година иако смо се нашли у егзилу, у прогонству, па га тако и ове, јубиларне, десетогодишњице од нашег прогонства из наших манастира и светиња Епархије рашкопризренске, прослављамо, непомућене радости и љубави ка Богомладенцу. Но, на овај Божић своје сузе радоснице растварамо и сузама жалости, јер је свој овоземаљски пут прије нешто више од четрдесет дана завршио наш Старац, Пастир и наш Отац, владика Артемије, путовођ наш на путу борбе за Цркву Божју и вјеру православну. Нисмо се надали да ће то бити чаша жучи коју ћемо мијешати данас са овом преслатком чашом меда Богомладенца, али, за Оцем нашим жалимо не као они који немају наде, не као немудри, него као мудри, којима је „живот Христос и смрт добитак“. (Фил. 1, 21)

Наша је дужност, браћо и сестре, да његов свети помен на овој земљи сачувамо, а сигурни смо да је, по ријечи премудрог Соломона, „помен праведника прате похвале, и када хвале праведника радују се људи“ (Приче Сол. 10, 7). Тако се радујемо и ми јер осјећамо у срцима нашим да нас Старац наш није оставио него да ће, неоптерећен слабошћу трошнога тијела, тек сада стизати да нам помогне, да нас утјеши и да нас укријепи. Нека је вјечан његов помен!

У овом свијету у коме ћемо, по ријечима самога Спаситеља „имати жалост“ (Јн. 16, 33), заиста нема друге радости и другог имена којим бисмо се радовали, осим Христа Господа. И зато, Господ додаје: „Али не бојте се, ја сам побиједио свијет!“ (Јн, 16:33) Има ли нам онда љепших и утјешнијих ријечи од ових, у ова тешка времена страдања, невоља, болести, муке и жалости, у вријеме када технократске владе свијета, под видом бриге за човјека нарушавају његова основна људска права, прије свега право да се слободно и мирно Богу моли и да му благодари, да од Бога помоћ иште за своје муке и невоље?

Трудимо се, дакле, да редовно посјећујемо храмове Божје, наше катакомбе, да се редовно молимо, постимо свете постове, исповиједамо своје гријехове и да се, припремљени постом и молитвом, редовно причешћујемо светим Тајнама тијела и крви Христове. Посебно жалости што многи номинално православни јерарси у ова смутна времена затварају храмове Божије, дезинфикују свештене сасуде и убрусе, све под видом бриге и борбе против пандемије, а уствари показујући своје маловјерје, полувјерје, кривовјерје и невјерје. Да немамо удјела са таквима!

У ове радосне и благе дане мисли наше и молитве наше иду и ка напаћеној браћи нашој на Косову и Метохији, који, ево већ преко двадесет година остају и опстају, свједочећи вјеру своју и ревност своју, чувајући не само своје домове него и светињу и завјет косовски, светолазаревски. Нека радост Сунца Правде, Богомладенца Христа обасја и загрије и њихове домове и њихове породице и да им снаге да остану и опстану, са надом да ће послије страдања и Голготе ипак једног дана да дође и Васкрс Свете Србије и Светог Косова, како су се надали и њихови преци за све вријеме петвјековног турског ропства.

Молимо се Богу и за све пострадале у разорним земљотресима на подручју Петриње, Глине и читаве Баније, знајући и видећи да је страдало и оно мало српског народа који је на Банији остао и преживјео. Молимо се за православне Банијце да вјеру православну чувају и очувају, знајући да је свака сила за времена.

Подсјећамо и опомињемо притом на страшну судбину петрињских и банијских Срба, и њихова небивала и нечувена страдања, не само 1995. него и прије тога, 1941-1945. и страшна звјерства над њима почињена у злочиначкој и геноцидној НДХ. Нико и никада, ни на чијој несрећи и крви праведној није могао градити своју срећу, на шта данас, у ово вријеме страшне катастрофе и земљотреса подсјећамо и хрватски народ и власти Републике Хрватске. У исто вријеме опомињемо и подсјећамо све нас на јеванђелске и пророчке Спаситељеве ријечи при рушењу куле у Силоаму, да нам је покајање и исправљање живота свима пријеко потребно, и исповиједање вјере православне једини путоказ ка Царству Небеском.

Трудимо се, зато, браћо и сестре, да се творењем врлина и добрих дјела милосрђа уподобимо милостивом Самарјанину, Господу Христу који нас ради осиромаши, поставши витлејемско дјетенце, да би нас, изранављене и осиромашене гријехом поново учинио синовима свјетлости.

Овим и оваквим ријечима и поукама, драга наша дјецо духовна, призивамо на све вас наш Архијерејски благослов, желећи вам обиље духовних, непролазних и вјечних добара од Богомладенца Христа, честитајући вам наступајућу 2021. годину, надајући се и молећи да нам вијенац новог љета доброте Господње донесе више мира, међусобне љубави и радости, да истинска свјетлост Сунца Правде засија међу свим народима.

Стога вас још једном радосно све поздрављамо и благосиљамо дивним божићним поздравом:

 

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Ваши молитвеници пред витлејемским Богомладенцем:

+ Епископ Ксенофонт, новоизабрани предстојатељ ЕРП у Егзилу
+ Хорепископ Николај, старорашки и лознички
+ Хорепископ Максим, новобрдски и панонски
+ Хорепископ Наум, хвостански и барајевски

О Божићу 2020. године.