НЕДЕЉА ЧЕТРНАЕСТА по Духовдану
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју
(Зачало 89 – Гл. 22, ст. 2-14)
Рече Господ причу ову: Царство небеско је као човјек цар који начини свадбу сину своме. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам објед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на свадбу. А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју; а остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише. И када то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју, погуби крвнике оне, и град њихов запали. Тада рече слугама својим: Свадба је готова, а званице не бјеху достојне. Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу. И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију. А ушавши цар да види госте, угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо. И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба. Јер су многи звани, али је мало изабраних.