Катакомбе

Најстарији и најлепши украс српског Православља јесте Крсна слава или Крсно име. Наши преци су почели да славе као свог заштитника оног светитеља на чији дан су примили свето Крштење. Отуда и назив  „Крсна слава“ или „Крсно име“.  Ову праксу не налазимо код других хришћанских народа, због тога се може рећи: „Где је Србин тамо је и слава“ и обратно: „Где је слава тамо је и Србин“.

Монаштво је дело благодати Божије. Оно је савршено хришћанство. Монаси су богољубци који теже да се кроз чисту молитву сједине са Господом, да постану једно са Њим, по речи апостола: А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме (1. кор 6, 17).

У Недељу 26. по Духовдану (16./29. новембра), Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву

У уторак 11./24. новембра 2015. године, на празник Св. Великомученика Краља Стефана Дечанског, у катакомбном манастиру Пресвете Богородице Тројеручице на Златибору, Свету Архијерејејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије.

У прва три века хришћанства владао је велики прогон хришћана од незнабожачких царева. Крв светих мученика Христових се потоцима лила. Ипак у тој крви она није потонула него се на њој разрасла по читавој васељени. Крв мученика постала је семе нових хришћана. И у наше време Господ чини слично чудо – кроз прогон Владике Артемија и његовог монаштва Господ учвршћује темеље светосавске Цркве.

Светог Архистратига Михаила и остале небеске бестелесне силе Света Црква слави 8/21. новембра. Празник је установљен на Лаодикијском помесном сабору одржаном  320. или 321. године. Својим 35. правилом Сабор је одбацио јеретичко поштовање ангела као богова или као створитеља васцелог видљивог света и установио правилно поштовање ангела као служитеља Божјих и чувара људског рода.

Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г. Максим (Новаковић) са јерођаконом Пајсијем (Марковићем) боравио је у Аустрији од петка 13. новембра до уторка 17. новембра у обиласку пастве која се духовно налази у Епархији рашко-призренској и косовско-метохијској у егзилу, а живи на простору ове европске државе.

Свети Великомученик Георгије је пострадао за Господа Христа 303. године од незнабожачког цара и гонитеља хришћана Диоклецијана. Пред своју смрт замолио је свети Георгије слугу свога да му по смрти узме тело и пренесе у Палестину. Ту је он имао имање наслеђено од мајке, које је, пред своје страдање, разделио сиромасима.

У Недељу 24. по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Првомученика и Архиђакона Стефана у Ариљу уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Агапита (Бичанина), јеромонаха Јована (Узелца) и јерођакона Паладија (Матића).

Сва српска земља окићена је и освештана многобројним и предивним црквама и манастирима – задужбинама светих српских царева и краљева, српских богољубаца и родољуба који су мир поимали као службу Богу а рат као жртву Богу. Неоспорна је чињеница: својим задужбинарством Срби превазилазе све остале православне народе.