Катакомбе

„И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи: Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.

Свети Пророк Самуил беше петнаести и последњи судија Израиљски. Живео на 1100 година пре Христа. Рођен од племена Левијина, од родитеља Елкана и Ане, у месту Рамату, или Ариматеји где се доцније родио и благообразни Јосиф. Нероткиња Ана исплакала је Самуила од Бога и посветила га Богу, када му се наврши 3 године.

Мноштво верног народа из Ужица, Бања Луке, Пожеге, Чачка и многих других места окупило се у Недељу у манастиру Ново Вазнесење код мати Јелене, да присуствује Светој Архијерејској Литургији, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, уз саслуживање архимандрита Николаја, протосинђела Варнаве, Варсануфија, Доситеја, Иринеја, јерођакона Дамјана и свештеника Слободана.

„Једнога дана, треће године своје проповеди на земљи, Исус поведе Апостоле Петра, Јакова и Јована и изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег.

Кћерка православног албанског кнеза Аријанита из елбасанског краја, свастика чувеног кнеза Ђурђа Скендербега и жена српског деспота Стефана Бранковића, Ђурђевог сина. Са својим мужем делила је сву горчину његовог живота, како у Србији, тако и у изгнанству у Албанији и Италији.

Своје синове Максима и Јована васпитала је у хришћанском духу.

Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божије око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. Уплашен таквим виђењем, Савах оде у Јерусалим и исприча свештеницима о виђењу. Тада један од њих, муж прозорљив, рече Саваху: „Не бој се, човече, тог виђења о детету твом, већ знај да ће то дете бити обиталиште светлости благодати Божије; реч његова бића као огањ силна и дејствена; ревност његова за Господа биће велика; живот његов биће благоугодан Богу, и он ће судити Израиљу мачем и огњем“.

На празник Свете Великомученице Марине, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије освештао је звоно у маленој Катакомби у Дудовцу, где живе две монахиње, мајка и ћерка, мати Антуса и монахиња Олимпијада.

У време иконоборачке јереси у осмом веку, један од њених највећих противника је био Свети Јован Дамаскин.

Зато што је писао и борио се против иконоборства, одсечена му је десна рука. Држећи одсечену у здравој руци, Свети Јован Дамаскин се целу ноћ молио пред иконом Пресвете Богородице да му исцели руку, како би наставио да пише о поштовању светих икона.

Седму недељу по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Лозници код Чачка, уз саслуживање архимандрита Николаја, протосинђела Варнаве и Максима, јеромонаха Софронија, јерођакона Дамјана и Паладија, и свештеника Жељка.

Црква Светог Николе била је пуна верног народа, који се окупио да се помоли Богу заједно са својим Пастиром добрим.

„Полагање Ризе Пресвете Богородице у цркву Влахернску у Цариграду. За време цара Лава Великог (458-471), царице Верине и патријарха Генадија, путоваху по Светој Земљи два племића цариградска, Галвије и Кандид, ради поклоњења тамошњим светињама. У Назарету одседну у кући неке девице Јеврејке, која држаше у тајној одаји Ризу Пресвете Богородице.