Катакомбе

Празник светог Преображења Господњег у Епархији рашко-призренској и кососвско-метохијској у егзилу са особитом радoшћу, упркос условима прогонства у којима Епархија обитава, прослављен је у новооснованом женском манастиру светог Преображења у селу Леушићи код Горњег Милановца. Узвишење на којем је манастир смештен, на овај свети дан, благодаћу Божјом и свештеном радошћу, усличило се гори Тавору на којој се догодио чудесан и тајанствен догађај Преображења Господњег, које данас празнујемо.

Милошћу Божијом, иако у условима прогонства, притискивани искушењима која увек прате такве услове, братија Светоарханглеске обитељи насељена на Шар-планини прославила је своју славу.

Иако је овај манастирски празник светкован у скромном дому, у катакомбним условима, свештена и блaгодатна радост празника овог небеског заштитника поменуте братије и Божјег весника Гаврила учинила је ову славу једнако радосном и свечаном, као да је прослављена и у самој Архангелској лаври, а у условима који су завладали Епархијом рашко-призренском, вероватно и радосније него што је у поменутом манастиру заиста и прослављен овај празник од стране узурпаторске јерархије на Космету.

На велики празник славних првоврховних апостола Петра и Павла по благослову Његовог Преосвештенства епископа рашко-призренсог и косовско-метохијског у егзилу г.г. Артемија, организована је саборна прослава у новооснованом манастиру Светог Преображења Христовог у селу Леушићи на планини Рајцу, код Горњег Милановца.

На имању и у кућу, која полако прераста у манастир, пре три недеље по благослову епископа Артемија уселило се мало сестринство на челу са монахињом Варваром.

Свети Никита Ремезијански у Белој Паланци

На велики хришћански празник Ивањдан, када прослављамо највећег међу рођеним од жена (Мт. 11, 11), светог Јована Претечу, Света Црква слави и спомен једног великог угодника Божијег, који у нашем верном народу није довољно познат. У питању је свети Никита Ремезијански (335 – 414), епископ Ремезијане, некдашњих Извора, а садашње Беле Паланке код Пирота.

Велики српски празник Видовдан, дан када празнујемо светог великомученика Лазара Косовског и све новомученике српске, и када вршимо помен свих војсковођа и војника палих на бранику наше православне отаџбине, у Епархији рашко-призренској и косвско-метохијској у егзилу прослављен је са посебном пажњом и побожношћу.

И овом приликом је, као и за празник светог Јована Владимира, шатор послужио уместо храма за приношење бескрвне жртве на Божанственој Литурији. Благодат је учинила да овај шатор за све присутне буде Света Скинија, тј. „Шатор од састанка“, тј. место јединства Бога и Људи, Неба и земље.

Трећи дан Педесетнице и празник светог Јустина Ћелијског у истоименом манастиру у Барајеву

Једно од својстава Цркве, Духом Светим саздаване и утемељиване на Христу, јесте саборност њених чланова сједињених у Господу. Та саборност сједињује међусобно верне који су на земљи са онима који, угодивши Богу, сада благују на Небу.

Тридневно прослављање великог Господњег празника – Силаска Светога Духа на апостоле, настављено је у Епархији рашко-призренској и косовско-метохијској у егзилу Светом архијерејском Литургијом на други дан овог празника, тј, на Духовски понедељак, одслуженој у нишкој катакомби Светог Архистратига Михаила.

Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г.

Празник Светог Јована Владимира у Лозници код Чачка

Празник Светог мученика и краља Јована Владимира у манастиру Црна Река је више од две деценије особито прослављан као слава манастирске капеле њему посвећене. Традиција посебног прослављања овог великог Угодника Божјег наставља се у нашој Епархији и у условима егзила и прогонства.

Недеља слепога у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву

Благодаћу Божјом новоосновани манастир Светог Јустина Ћелијског, на очиглед свих који га посећују, постаје једна од многих српских светиња, тј. место у коме се наш светосавски народ окупља на Божанственим Литургијама и осталим Божјим службама, тражећи и налазећи духовну опскрбу и укрепљење.