БОГОСЛУЖЕЊА

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.

Уманастиру у Новим Козарцима, 16. јула, на дан када света Православна Црква прославља празник чудотворне иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице –  којој је посвећен манастирски храм, свечано је прослављена храмовна слава.

Празник Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана у нашем народу је познат и као „Свети врачи“. Овим дивним мученицима Христовим и бесплатним лекарима посвећена је катакомба у Рготини код Бора.

Празник светих првоврховних апостола Петра и Павла – Петровдан традиционално се саборно прославља у женском манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићу на планини Рајац. Свету Архијерејску Литургију поводом овог великог светитељског празника служио је Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт.

Манастир Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу је женски манастир Епархије рашко-призренске у егзилу.

Ако се за иједан празник светитеља Цркве Божије може рећи да је најзначајнији, и за Цркву и њено трајање најбитнији то је свакако празник светих апостола Петра и Павла. Зато за њих свети Јустин Ћелијски вели: „…наши вођи, наши бесмртни вођи – ко су? Свети Апостоли Петар и Павле и сви остали Свети Апостоли, и са њима и уз њих сви Светитељи“.

На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом.

Преподобног оца нашег Наума Охридског Чудотворца и равноапостолног просветитеља словенских народа Света Православна Црква прославља 20. јуна/3. јула. Овај дивни угодник Божји је небески заштитник Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума.

Видовдан је највећи српски празник. То је дан када прослављамо највећу духовну победу српскога народа, дан када се Свети Кнез Лазар, у име целог српског народа, определио за смрт Христа ради, за „Царство Небеско“, за вечне духовне вредности, јер „земаљско је за малена царство а Небеско увек и довека.“

Поводом овогодишње славе Свих српских светитеља у истоименом катакомбном манастиру у Гринбаху под Шнебергом у Аустрији Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Ксенофонт је посетио Аустрију, Словачку и Пољску у периоду од петка 16. јуна до среде 21. јуна.