БОГОСЛУЖЕЊА

Ако се за иједан празник светитеља Цркве Божије може рећи да је најзначајнији, и за Цркву и њено трајање најбитнији то је свакако празник светих апостола Петра и Павла. Зато за њих свети Јустин Ћелијски вели: „…наши вођи, наши бесмртни вођи – ко су? Свети Апостоли Петар и Павле и сви остали Свети Апостоли, и са њима и уз њих сви Светитељи“.

На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом.

Преподобног оца нашег Наума Охридског Чудотворца и равноапостолног просветитеља словенских народа Света Православна Црква прославља 20. јуна/3. јула. Овај дивни угодник Божји је небески заштитник Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума.

Видовдан је највећи српски празник. То је дан када прослављамо највећу духовну победу српскога народа, дан када се Свети Кнез Лазар, у име целог српског народа, определио за смрт Христа ради, за „Царство Небеско“, за вечне духовне вредности, јер „земаљско је за малена царство а Небеско увек и довека.“

Поводом овогодишње славе Свих српских светитеља у истоименом катакомбном манастиру у Гринбаху под Шнебергом у Аустрији Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Ксенофонт је посетио Аустрију, Словачку и Пољску у периоду од петка 16. јуна до среде 21. јуна.

Житије Светог великомученика Лазара, цара српског

Светосавски свенародни идеал и програм: „Све за Христа – Христа ни за шта“, нико није у такој потпуности остварио као свети Великомученик Цар Лазар. Он је то свенародно остварио определивши се за Царство Небеско и приневши себе на Косовску жртву, и са собом сав народ Српски.

Предивног угодника Божијег из рода српског, Преподобног оца нашег Петра Коришког, Света Црква прославља 18. јуна. Овом великом подвижнику поста и молитве из тринаестог века посвећена је капела у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима.

Великог угодника Божијег, земаљског анђела и небеског човека, чврстог поборника православља, Преподобног оца нашег Јустина Ћелијског, Света Црква прославља 1. јуна по старом тј. 14. јуна по новом календару. На дан његовог спомена у истоименом манастиру у Барајеву свечано је прослављена храмовна слава. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г.

Дана 11. јуна 2023. године, у манастиру Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, милошћу Божијом одржан је десети Молитвени црквено-народни сабор.

Ава Јустин је рођен 7. априла/25. марта 1894. године у Врању, од оца Спиридона и мајке Анастасије као Благоје Поповић. Фамилија Поповић је генерацијама била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био црквењак. Благоје је био најмлађе дете, а имао је старијег брата Стојадина и сестру Стојну.