БОГОСЛУЖЕЊА

Дана 15. августа, када Света Црква прославља Откриће и пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, истоимени манастир ЕРП у егзилу у Ариљу свечано је прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт

Великом старозаветном угоднику Божјем, боговидцу, чудотворцу и ревнитељу вере Божје, Светом Пророку Илији (2. август) посвећена је катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке. И ове године катакомба је своју храмовну славу свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је 1. августа, поводом храмовне славе – Светог Стефана Лазаревића Деспота српског, Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Крњеву уз саслужење: 

Свету великомученицу Марину, у народу познату као Огњена Марија, Света Црква прославља 30. јула. Ова дивна невеста Христова је небеска заштитница женског манастира епархије у егзилу у Дудовици код Лазаревца.  

У манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши (Брезовица), 26. јула ове године, свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао  Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење

Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.

У селу Шести Габар, недалеко од Књажевца, налази се женски манастир Епархије рашко-призренске у егзилу. У понедељак, 25. јула ове године, манастир је прославио своју прву храмовну славу Светом Архијерејеском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум.

Икона Пресвете Богородице Тројеручице је најпоштованија Богородичина икона у српском народу и једна од најпоштованијих у Православљу. Светој икони Тројеручици посвећен је мушки манастир епархије у егзилу у Мушветама на Златибору. На дан храмовне славе, 25. јула, у овом манастиру се традиционално одржава Сабор младости и родитељства.

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.

Празник Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана у нашем народу је познат и као „Свети врачи“. Овим дивним мученицима Христовим и бесплатним лекарима посвећена је катакомба у Рготини код Бора. На дан њиховог спомена, 1/14. јула, катакомба је свечано прославила своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију тим поводом служио је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г.