БОГОСЛУЖЕЊА

Великог старозаветног угодника Божјег, боговидца, чудотворца и ревнитеља вере Божје, Светог Пророка Илију, Света Црква прославља 20. јула/2. августа. Њему је посвећена катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке. И ове године катакомба је своју храмовну славу свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је 19. јула/1. августа, поводом храмовне славе – Светог Стефана Лазаревића Деспота српског, Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Крњеву уз саслужење, Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и још 12 свештенослужитеља.

Свету великомученицу Марину, у народу познату као Огњена Марија, Света Црква прославља 17/30. јула. Ова дивна невеста Христова је небеска заштитница женског манастира епархије у егзилу у Дудовици код Лазаревца. Своју небеску заштитницу манастир је свечано прославио Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г.

Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.

У недељу седму по Духовдану, на празник Светог Архангела Гаврила (13/26. јул), Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја у Лозници уз саслужење

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.

Ако се за иједан празник светитеља Цркве Божије може рећи да је најзначајнији, и за Цркву и њено трајање најбитнији то је свакако празник светих апостола Петра и Павла. Зато за њих свети Јустин Ћелијски вели: „…наши вођи, наши бесмртни вођи – ко су? Свети Апостоли Петар и Павле и сви остали Свети Апостоли, и са њима и уз њих сви Светитељи“.

Ава Јустин је рођен 7. априла/25. марта 1894. године у Врању, од оца Спиридона и мајке Анастасије као Благоје Поповић. Фамилија Поповић је генерацијама била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био црквењак. Благоје је био најмлађе дете, а имао је старијег брата Стојадина и сестру Стојну.

Света Тројица, Тројичин дан или Педесетница је назив празника који се слави педесетог дана после Васкрсења Христовог.

У Јерусалиму, на дан празника Сеница, једног од највећих јеврејских празника, окупљало се много људи из свих крајева света. На тај дан су све куће биле украшене травом и цвећем, а људи су били сабрани на молитву.

Православна Црква, 21. маја/3. јуна, прославља велике међу Светима, Светoг цара Константина и Свету цaрицу Јелену.

Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само овога Константина.

Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца.