Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА (страна 55)

БОГОСЛУЖЕЊА

Синаксар на свету и велику Недељу Пасхе

Стихови: Христос сам сиђе да се бори с адом, и изиђе с обилним пленом победе.

На свету и велику недељу Пасхе празнујемо најживоносније васкрсење Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Синаксар на Велику Суботу

Стих:Узалуд чуваш гроб, стражо!
Јер не може рака задржати Саможивот.

У свету и Велику Суботу празнујемо боготелесно погребење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, и његов силазак у Ад. Тиме је род наш позван из трулежи, прешао ка вечном животу.

Синаксар на Велики Петак

Стихови за распеће:
Жив си Ти Боже, иако си умртвљен на дрвету.
О мртваче наги, и Бога живога Логосе!

Стихови за разбојника распетога са Христом.
Закључана отвори Едемска врата.
Стави разбојник кључ, рекавши: Сети ме се.

Синаксар на Велики Четвртак

Стихови за Свештено умивање:

Бог умива на вечери ученицима ноге;
Чија нога је некада у Едему ступала поподне.

За Тајну Вечеру стихови:
Дупла вечера; јер носи Пасху закона. И Пасху нову, Крв, Тело Владике.

Синаксар на Велику Среду

Стихови:
Жена која изливаше миро на тело Христово.
Унапред задоби Никодимов смирналој.

У свету и Велику Среду заповедише божански Оци да вршимо помен жене блуднице, која помаза Господа миром; јер се ово догоди мало пре спасоносних страдања.

Синаксар на Велики Уторак

Стихови:
Уторник највећи девојака десет носи.
Победу које носе неумитног Владике.

У свети и Велики Уторник вршимо успомену приче о десет девојака. Јер такве приче, узлазећи Господ у Јерусалим, идући на страдање, говораше својим ученицима; а има и прича које је и Јеврејима упућивао.

Синаксар на Велики Понедељак

СИНАКСАРИ ВЕЛИКЕ СЕДМИЦЕ

 

Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.

Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.

Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе

Благовести

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.