БОГОСЛУЖЕЊА

Стефан Немања, у монаштву назван Симеон, био је отац Светог Саве и утемељивач српске државе, зачетник благородне лозе Немањића, борац за чистоту Праве вере и искоренитељ јереси у својој земљи. Праведним владањем за време световног живота и богоугодним монашким подвигом, а свагда ревнујући за Праву веру, удостојио се да буде прибројан реду преподобних.

Житије преподобног оца нашег Симеона Мироточивог (Стефана Немање)

Живот преподобнога до одрицања од престола

 

Велики подвижник, преподобни отац наш Симеон Мироточиви – Стефан Немања, био је најпре велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси.

Велики празник Сретења Господњег 2/15. фебруара, у манастиру Нова Никеја у Лелићу, свечано је прослављен Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко–призренски у егзилу Г.Г. Артемије.

Када пo рођењу Господа нашег Исуса Христа прође четрдесет дана, и наврши се време законског очишћења, пречиста и преблагословена Дјева Мајка са својим светим заручником Јосифом пође из Витлејема у Јерусалим у храм Божји, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом.

На велики хришћански празник Света Три Јерарха, 30. јануара/12. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко–призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски

Велики црквени празник Света Три Јерарха установљен је у време цара Алексија Комнена (1081 – 1108) и под тим именом Црква празнује успомену три велика Светитеља и учитеља васељене из IV века: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Ова три Светитеља Цркве имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1.

Великог светилника Цркве Божије и великог поборника Православља, Преподобног Максима Исповедника, Света Црква прославља 21. јануара/3. фебруара. Овај дивни угодник Божји је небески заштитник Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима. 

У Недељу 33. по Духовдану, 20.јануара/2. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: архимандрит Варнава (Димитријевић), протосинђел Варсануфије (Стошић), протосинђел Јован (Узелац), јереј Горан Поп-Јорданов и јерођакон Дионисије (Морачанин).

На Бденију уочи Недеље 33. по Духовдану, 19. јануара/1. фебруара, у манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићима, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије замонашио је у чин мале схиме искушенице овог манастира: Давину Рељић из Горњег Милановца и Олгу Лојаницу из Сушице (Златибор).

Светом Сави, првом Архиепископу српском, посвећен је мушки манастир Епархије рашко-призренске у егзилу у Жеровници на северу Косова и Метохије. На Савиндан, 14/27. јануара, манастир је у прелепом  новосаграђеном храму свечано прославио своју храмовну славу.