БОГОСЛУЖЕЊА

На Великом вечерњу, уочи празника светог Григорија Богослова, 25. јануара/7. фебруара, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије замонашио је у чин мале схиме искушеника поменутог манастира, Милована (Чворовића) из Београда.

Спомен Преподобног Максима Исповедника (21. јануар/3. фебруар) свечано је прослављен у минулу недељу у манастиру Свете Тројице у Кули Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије.

Светом Сави, првом Архиепископу српском, посвећен је мушки манастир Епархије рашко-призренске у егзилу у Жеровници на северу Косова и Метохије. На дан када Света Црква прославља овог најдивнијег сведока Христовог из рода нашег, 14/27. јануара, овај манастир је свечано прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г.

Свети Сава, оснивач Српске Цркве и први српски Архиепископ, свечано је прослављен у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Лозници. Свету Архијерејску Литургију поводом Савиндана служио је Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије. Преосвећеном владици саслуживали су: архимандрит Варнава (Димитријевић), јеромонах Софроније (Ердељан) и јерођакон Паладије (Матић).

„Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне
себе, и узме крст свој и за мном иде.“

(Мат. 16, 24)

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви.

Празник Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење (6/19. јануар), свечано је прослављен у манастиру Светог краља Милутина у Бадовинцима. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Симеона (Весића), јерођакона Паладија (Матића) и јерођакона Теоктиста (Вуловића).

Сабор светог Јована је 7. јануара (по новом календару 20. јануара) зато што је, при Богојављењу, тј. Крштењу Христовом (6/19. јануар) најважнију улогу имао Јован као Крститељ, па му се одмах по Крштењу дан и посвећује.

Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, свечано је прослављен у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наумa, протосинђела Варсануфија (Стошића), протојереја Жељкa (Марића),