Литургија у Барајеву

Прва Литургија у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Београду

У недељу 3. априла/20. марта у новооснованом манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Београду (Барајево) одслужена је прва Света Литургија. Литургију је служио Јеромонах Иринеј уз саслужење Јеромонаха Максима. Литургији је присуствовало око 100 верника из Београда и околине. Мањи број верника се на Светој Литургији причестио Пресветим и Животворним Тајнама Христовим. Окупљеним верницима се надахнутом беседом обратио Јеромонах Максим. После Свете Литургије манастирско братство је за све присутне приредило пригодно послужење.

Нагласимо у овом прилогу чињеницу да је долазак монаха у Барајево изазвао прилично бурну реакцију дела свештенства Епархије шумадијске. Наиме, у петак, 1. априла, око 21:30 група од четрдесетак свештеника предвођена Архијерејским намесником Протојерејем-ставрофором Видом Милићем изненада је „упала“ у капелу Преподобног Јустина Ћелијског. Ова „братска“ посета је не мало изненадила братство манастира с обзиром на време посете и бројност „гостију“. Незване госте је примио старешина Јеромонах Наум. Свештенство је, после изнесених примедби монаштву да ствара анархију у Цркви својим поступцима, тражило обећање да се Литургије неће служити. Обећање им није дато. Уследила је претња да ће група од 500 до 1000 њихових верника спречити служење Литургије. На ове претње отац Наум је одговорио: „Шта сте наумили да чините, чините брже. Ви радите свој посао, а ми ћемо свој. Свако ће за себе одговарати. Знајте да на силу нећемо одговарати силом. Ако нас ударите по једном образу окренућемо вам и други и то исто саветоваћемо и верницима који буду дошли на Литургију“. Уследиле су критике и осуђивање Владике Артемија од појединих свештеника на шта им је одговорено: „Владика Артемије је канонски Епископ и ми ћемо испоштовати Његове благослове као благослове духовног оца и Епископа и по цену живота.“ После мучних двадесетак минута свештенство је напустило капелу. У недељу 3. априла, око 08:00 (сат времена пре почетка Литургије), испред капије дворишта, уместо најављиване групе од 500 – 1000 људи, појавила се група од тридесетак потпуно пасивних људи предвођена оцем Видом и тројицом-четворицом парохијских свештеника. Осим ове групе појавили су се ланци и два катанца на вратима капије. Намера је била да се спречи улазак верника у двориште манастира. При томе је, у току ноћи уклоњен и путоказ који је указивао на капелу. Све ове мере „ревносног свештенства“ ипак нису уродиле плодом. Група од тридесетак људи је сама поставила путоказ за манастир а катанци нису обавили свој задатак јер је постојао кључ од других, мањих врата. Верни народ је несметано улазио на капију – додуше крстећи се са чуђењем због неочекиваног „дочека“ од стране свештенства. Не ретко су се чули уздаси: „Господе помилуј и спаси. Да ли су овако наши свештеници протествовали против геј параде или против деловања безбројних секти у Србији“. Инцидената, Богу хвала, није било. Томе је допринело и присуство полиције која је од стране монаштва, после изречених претњи, позвана да обезбеди поменути молитвени скуп на приватном имању. Литургија је неометано почела у заказано време (у 09:00). Десетак минута касније, свештенство и народ су отишли да „служе Литургију“ у локалној Цркви.

Нагласимо у овом извештају и то да је манастирско братство, на захтев Епископа шумадијског Јована, посетила и полиција и грађевинска инспекција.

Јеромонах Наум