Нова година у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву

Троструки празник – Обрезање Господа нашега Исуса Христа, Свети Василије Велики и Нова година, у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву, свечано је прослављен Светом aрхијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, уз саслужење 7 свештенослужитеља епархије. На Литургији су појале монахиње из неколико манастира наше епархије.

Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 150 светосаваца из разних крајева Србије.

После свете Литургије, одлсужен је молебан пред почетак Нове године, а затим је Владика пререзао славски колач, који су у част светог Василија Великог принели настојатељ манастира архимандрит Наум (који светог Василија  прославља као Крсну славу) и сабрат манастира монах Василије (који светог Василија прославља као свог небеског заштитника, чије монашко име носи).

У својој надахнутој архипастирској беседи Владика је поучио своју паству у чему се састоји наше обнављање у наступајућој години Господњој: „Господ очекује од нас да у Новој години будемо пуно бољи него што смо били у старој години, да мање грешимо, да се више кајемо, да више добрих дела чинимо, да се уздржавамо од свакога греха, јер то и јесте обнављање наше у благопријатној години Господњој“. Као светли пример духовно обновљеног човека Владика је навео светог Василија Великог.

У наставку своје беседе Владика је протумачио речи светог апостола Павла упућене Ефесцима – „Искупљујте време“ (Еф. 5, 16): „Како то можемо радити? Испуњавајући сваки дан нашега живота, сваки тренутак нашега живота, сваку годину нашега живота, да испуњавамо вредностима које остају за живот вечни. Значи, добрим делима, врлинама, молитвом, постом, покајањем и осталим светим врлинама које је Господ оставио у цркви својој. Јер само тако ми време претачемо у вечност, у блажену вечност. Постоји нажалост и она друга вечност, које да нас Господ сачува, вечност у вечним мукама. То је она припремљена за ђавола и анђеле његове, али, где иду и они који у Бога не верују, који се не труде да живе по закону Божијем, који не врше заповести Божије, који се за своје грехе никада не кају, или чак нису ни свесни својих грехова, они иду у ту другу вечност“.

Након свете Литургије, од стране манастирског братства, приређена је трпеза љубави за све присутне.

Прослављајући саборно Светог оца Василија Великог, великог поборника Православља, лучу моралне чистоте и ревности, великог богослова и стуба Цркве, подсетимо се још једном његових речи упућених његовим гонитељима – јеретицима, аријанцима и царским поданицима, који су претњама хтели да га приволе на своју јерес:

„Да ли ћеш ми узети имање? Тиме нећеш себе обогатити, а мене нећеш осиромашити. Мислим да ти нису потребне ове моје вете хаљине и нешто књига, које сачињавају све моје богатство. Прогонства се не плашим, јер је сва земља, на којој боравим, моја, или боље, Божија. На муке и не гледам, јер ће ме одвести жељеном крају, и тиме ћеш ми добро учинити, јер ћеш ме брже послати Богу моме“.

На примедбу царевог поданика: „Нико ми тако смело није говорио“, светитељ је одговорио:

„Јер, ти се није ти се десило да разговараш с епископом: ми се у свему осталоме понашамо  смирено и кротко, али када неко хоће да нам узме Бога и правду  Његову, ми тада не гледамо ни на кога“.

Доведен у Антиохију пред епархов суд и упитан зашто се не држи цареве вере, он је неустрашиво исповедио своју Православну Веру:

„Не дај Боже, да скренем од праве хришћанске вере, и пођем за безбожним аријанским учењем, јер сам од Отаца примио да држим и славим веру у једносушност“.

Ни судијина претњa смрћу није га поколебала:

„Дао Бог да за истину пострадам, и да се од окова тела разрешим, јер то одавно желим, само се ви не одреците свога обећања“.

Тако је некада говорио и тако поступао истински архипастир Цркве Божије – свети Василије Велики. Тако су увек говорили и поступали кроз векове истински архипастири Христови.  Споразум са злом, са лажју, са ђаволом, од стране истинских слугу Божијих никада није постојао ни под претњом смрти. Њихов светли пример следи и Владика Артемије, што се види у његовим досадашњим речима и делима. Они га и објављују га као истинског архипастира Христовог. Он није погазио своју савест ни пред светским моћницима, ни пред шиптарским терористима, ни пред јеретицима – екуменистима.  Упркос свему Владика је стамен, непоколебив, трпељив и благодаран Богу.

Слава и хвала Богу што и нашем нараштају даде једног истинског архипастира Владику Артемија, христоносца и крстоносца, да нас води путем Праве Вере и да нам однегује нове архипастире Христове, а на обнову српске народне душе измучене комунизмом и екуменизмом. Амин.

Уредништво

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.