Нова рукоположења и храмовна слава у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима

У  четвртак, 23. септембра/6. октобра, на празник Зачећа Светог Јована Претече и Крститеља, истоимени манастир у Љуљацима прославио је своју храмовну славу. Тим поводом, Свету Архијерејску Литургију, служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије, уз саслужење хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја и двадесет свештенослужитеља епархије. Литургији је присуствовало бројно монаштво епархије и око 300 верника из свих крајеве наше отаџбине. Многи од њих су се кроз Свето Причешће сјединили са Господом.

У току Литургије Епископ Артемије је у чин ђакона произвео Горана Калушевића из Лазаревца, а јерођакона Гаврила Кондрашова из Русије у чин јеромонаха. Ово рукоположење оца Гаврила је дало светковини особиту ноту радости и благодарности Богу.

Отац Гаврило (световно име Генадије) је седамнаест година служио у подворју Оптине пустиње у Москви као целибатни ђакон. Недавно је замонашен на Светој Гори од стране свог духовног оца, старца Рафаила Берестова, са чијим је благословом о. Генадије и дошао у Србију. Тренутно је члан монашког братства оца Рафаила. После срамног састанка руског патријарха Кирила са папом Фрањом на Куби, у фебруару ове године, о. Гаврило је међу првима јавно осудио овај поступак патријарха и применио 15. правило прво-другог Цариградског помесног сабора, које говори о прекиду помињања надлежног епископа због јереси. Његово обраћање јавности, тим поводом, наш сајт је својевремено објавио. Епархија је ову одличну одбрану вере преточилa у књигу под називом – ‘‘А шта сад?“ . Ова књига је изашла са благословом Епископа Артемија и штампана је у 5000 примерака. Многима је отворила очи. Због тога о. Гаврило ужива велико поштовање у нашој Епархији и подгрева нашу наду да ће славна Руска Црква повести одлучнију борбу против свејереси екуменизма.

Након Литургије Владика Артемије је обавио чин резања славског колача и благосиљања жита које су принели братство манастира и овогодишњи домаћини славе Горан и Љупка Мијаиловић из Горњег Милановца. За следећу годину пријавили су се Милош Вучићевић из Горњег Милановца и Игор Матијевић из Лазаревца.

У својој беседи Владика је посебно истакао Божију милост пројављену кроз рукоположење два свестшенослужитеља:

“Данашња слава, браћо и сестре, разликује се од свих слава које смо до сада прослављали јер је Бог излио обилну благодат. Не само да славимо највећег рођенога од  жене, Светог Јована Претечу, његово Зачеће, него нас је Бог удостојио велике милости Своје да данас Света Црква добије два нова служитеља пред престолом Божијим: ђакона оца Горана Калушевића одавде, нашега, из Лазаревца а за јеромонаха нашега драгога оца Гаврила, који је дошао из Русије заједно са својом братијом да нас види, да нас поздрави и он се удостојио данас ове велике милости Божије да буде рукоположен у чин јеромонаха. Када се врати у своју отаџбину тамо да настави дело Божије, да служи пред престолом Божијим, да проповеда реч истиниту Божију и да руководи верно стадо своје које му Бог буде поверио. Велика радост Божија, браћо и сестре, да нам долазе са стране православна браћа наша да са нама заједно Богу моле.“

У наставку беседе Владика је говорио о Св. Јовану Претечи:

“Свети Јован Претеча, он је, као што много пута говорим а зна се, рођен на чудесан начин од престарелих родитеља Захарија и Јелисавете као што су и многи други старозаветни пророци, праведници, управо они са којима је Бог имао посебан план, они су рођени од престарелих родитеља. Тако је Исак рођен од старца Аврама и Саре његове супруге, пророк Самуило од бездетне мајке своје Ане, Света Богородица од Светог Јоакима и Ане и Свети Јован Претеча од Захарија и Јелисавете. То су људи са којима Бог има посебан план у домостроју нашега љускога спасења. Свети Јован Претеча је један од ретких људи о коме су пророци говорили пре његовог рођења. Пророци су говорили само о доласку Господа Христа, о рођењу Свете Богородице и о рођењу Светога Јована Претече. Зато Света Црква и слави званично само три рођендана. Слави рођендан Свете Богородице, рођендан Светога Јована и рођендан Господа Исуса Христа. Сви остали празници које углавном у нашем календару које славимо они се односе на поједине догађаје из живота Господа Христа и Његових светитеља, али сви они односе се на дан не рођења него на дан духовног рођења тих светитеља, у ствари на дан упокојења, када су мученички пострадали и животом својим и смрћу својом Бога прославили. Једино, дакле, три рођендана Црква слави.“

Прослава храмовне славе настављена је трпезом љубави, на којој се пригодном беседом верном народу обратио о. Гаврило. Затим су се могле чути песме посвећене Светом Косову и Светој Русији, указујући на љубав два братска народа. Трпезом љубави је и завршено овогодишње светковање храмовне славе у Љуљацима, при чему је све свето и честито било, и миломе Богу приступачно.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.
Прочитајте транскрипт беседе о. Гаврила изговорене на трпези љубави.