Опело и сахрана новопрестављене монахиње Анастасије

Дана 03. децембра, 2019. године на гробљу манастира светог Николаја Мирликијског чудотворца, у селу Лозница код Чачка, сахрањена је новопрестављена слушкиња Божја монахиња Анастасија (Ковачевић), сестра поменутог манастира. Уснула је у Господу 01. децембра 2019. године у 20:30 часова, непосредно после исповести и причешћа Светим Тајнама Христовим, а после дуге и тешке болести.

Опело је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г Артемије уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г Николаја, Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима, Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и бројних свештенослужитеља Епархије рашко-призренске у егзилу. Опелу и сахрани молитвено су учествововали монаштво ЕРП у егзилу, многобројни сродници и пријатељи покојнице. Након опела владика Наум је одржао надахнуту беседу.

Монахиња Анастасија је рођена 13. фебруара 1963. године, у Црвенки, општина Кула, од родитеља Радомана и Душанке. На крштењу је добила име Софија. Завршила је Медицински факултет и специјализацију за кардиологију у Новом Саду. Написала је много научних радова и учествовала на светским семинарима из области кардиологије. Волела је свој позив лекара и трудила се да помогне својим пожртвовањем пацијентима. Била верна слушкиња Господња спремна да помогне сваком ко затражи помоћ. Била је једна од најревноснијих наших епархиота од самог оснивања епархије у егзилу. Трудила се да украси своју душу Јеванђелским врлинама. Пред одлазак у манастир раздаје све своје имање Цркви.

13. децембра 2018. године, са благословом Епископа рашко – призренског у егзилу Г.Г. Артемија, постаје искушеница у манастиру Светог Николаја Мирликијског чудотворца у Лозници код Чачка. На празник Сабора Пресвете Богородице следеће године обучена је у ризу Пресвете Богородице. На Великом вечерњем у очи празника Светог оца нашег Саве српског, 13/26 јануара, замонашена је у чин мале схиме и добила име Анастасија, по мајци Светог Саве (21. јун/04. јул).
Трудила се да живи монашки и да благодари Господу на свему. Често је у својој болести и различитим искушењима говорила: „Слава Богу на свему“. Била је музички образована, волела је појање и ревносно похађала сва богослужења појући Богу у срцу своме. Волела је да чита Свете Оце. Била је пример сестрама у многим јеванђелским врлинама, нарочито у трпљењу и милосрђу.

Од 2013. године храбро се борила са опаком болешћу медицинским лековима, а пре свега подвигом поста и молитве. Са радошћу је прославила свој први и једини имендан са сестрама.

Монахиња Анастасија је изнела свој крст до краја говорећи са Светим Апостолом Павлом: „Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах; сад ме чека венац правде, који ће ми у онај дан дати Господ, праведни судија“.

Нека Господ душу сестре Анастасије настани у рајским насељима где нема болести, жалости и уздисања, него је живот вечни у светлости лица Божјег. Амин. Боже дај.

Инфо служба