Патријарх сматра нормалним заједничке молитве, једино му сметају Срби верници, које пежоративно назива „зилотима“
Папа ће бити позван у Ниш 2013
Патријархов интервју за Хрватску радио-телевизију
Трећу недељу по Духовдану, на празник Светих Апостола Вартоломеја и Варнаве, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светога Јустина Ћелијског у Барајеву.
Епископу су саслуживали протосинђел Варнава, протосинђел Наум, и протосинђел Иринеј, јеромонаси: Максим, Јован и Хризостом као и јерођакони Дамјан и Паладије, ђакон Жељко и свештеник Жељко.
На празник Преподобног Јустина Ћелијског дана 01/14 јуна ове 2012. године, у манастиру Ћелије код Ваљева, приређен је пред невеликим бројем верника до сада невиђени сценарио. Митрополит Амфилохије на гробу светога Старца одржао је дубоко патетично слово.
Почео је са сузама, као што би почео своју исповест сваки искрено покајани грешник: „Аво!
У Нишу је недавно подигнут споменик светом Константину Великом, Римском императору и оснивачу Цариграда – Константинопоља. Захваљујући њему 313. године дата је слобода свим верама у Римском Царству, те су тако и Хришћани постали слободни, вера у Христа постала је дозвољена и законита, а гоњења против Хришћана су престала.
Недавни интервју Владике Артемија изазвао је без сумње велико интересовање. То се да закључити и по броју реакција као и питања која стижу на адресу Редакције.
Не ретко се, међутим, постављају питања која свој одговор већ имају у интервјуу. Као да би се хтело, често, на сваки начин, доћи до става или одговора који би користио, послужио неким нашим ставовима, био у складу са неким нашим амбицијама, намерама… Зато као да се понекад покушава да се из интервјуа извуче и оно што у њему не пише, да се у њему нађе и оно што не подразумева.
Проблеми са манастиром Високи Дечани почели су још од (раних) 90-их. Тзв. елитизам дела монаштва у СПЦ, односно манастира Дечани, био је приметан, о томе су поједини новинари правили и новинске чланке у то време. Наравно да је то било нездраво стање, сасвим блиско и адекватно папистичком менталитету, а потпуно страно и супротно Православљу.