У овим данима Васкршњег попразништва, Господ је дан празновања Светих Кирила и Методија у манастиру Светог оца Јустина Ћелијског Исповедника благословио лепим пролећним јутром, а братство и вернике благословио је празничном Светом архијерејском Литургијом, коју je служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Артемије, уз саслуживање братије ове свете обитељи и неколико клирика наше Епархије у егзилу.
– или зашто В. Димитријевић „игра“ како А. Јевтић „свира“ –
5) Икономија или Акривија – Епилог
Манастир Свете Тројице код Волоса упутио је писмо подршке Епископу Артемију, којим осуђују „злочин“ над Епископом Артемијем од стране његове „тобожње духовне браће и саепископа“, потврђујући да су они „мирне савести прихватили да буду бедни извршни органи духовног и моралног убиства њиховог брата… противно сваком појму елементарне правде“.
У наставку доносимо путопис са „пута практичног екуменизма“, који су обавили „чланови Вијећа за екуменизма и дијалог међу религијама и културама при БК“, међу којима су били бискуп Перо Судар, монс. Мато Зовкић, фра Милан Лончар и други.
Током свог путовања посетили су православне светиње у Дабробосанској Митрополији.
Крајем марта 2010. цетињски Митрополит, преко херцеговачких јама и српских жртава, које су убијане уз благослове, па и директно учешће папских „свећеника“, „походио је Мостар и Бијело Поље“.
„На позив бискупа… Ратка Перића“, како извештава КТА, латиноумни и од Папе прстеновани Митрополит Амфилохије „одржао је у Кући сусрета Емаус у Бијелом Пољу предавање мостарским студентима Теолошког института на тему Није ли горјело срце у нама, док нам је откривао Писма?
РЕЗОЛУЦИЈА 60. КОНГРЕСА ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРПСКИХ ЧЕТНИКА „РАВНА ГОРА“ У ГЕРИ 23. МАЈА 2011.
1. Доследни традицији српског народа и његовој светој борби у Трећем српском устанку, под командом неумрлог генерала Драже Михаиловића, српски четнички борци истрајно остају верни идеалима слободе и демократије, за коју је српски народ дао небројене људске и материјалне жртве.
ЦИЉ НОВАТОРА – ГОСПОДАРЕЊЕ НАД ВЕРНИЦИМА И ИМОВИНОМ
Будућност Српске Православне Цркве (СПЦ) на америчком континенту је у стању неизвесности. Са поуздањем се може рећи да је 1963. година била почетак краја вековног црквеног живота светосавских Срба. Владика Дионисије уклоњен је тада из политичких разлога, јер је као истакнути антикомуниста реметио дипломатске односе Сједињених Америчких Држава са њиховим миљеником Ј.
Како осмислити простор и време вечна је тема за људе омеђене простором и временом. Како је мали број оних станишта људских душа које имају прозор у вечност, оном, великом броју остаје зев и досада. Да би царство баналности имало некакав садржај који буди успаваног из чемерног сна, побринуо се саздатељ овог временског царства.
Немилосрдан догађај бацања експлозивне направе на кућу оца Небојше, уочи самога Васкрса, нанео је велику материјалну штету како у кући, тако и у окућници.
Уништене су водоводне и канализационе цеви, део санитарија, прекинут је цео чвор, и вода се непрестано излива у подрум, а већ је почела да се шири и у друге просторије.
У недељу самарјанке и на дан празновања преноса моштију Светог оца Николаја Мирликијског чудотворца, епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Љуљаци уз саслуживање клира наше Епархије у егзилу.
Својим богонадахнутим и живописним речима Архијереј је у пуној љуљачкој цркви верницима појаснио смисао и значај јеванђелског догађаја везаног за жену самарјанку, а који се у данашњу, пету недељу по Васкрсу помиње и износи на духовну трпезу верним чадима Цркве Божије.
Након објављене вијести о прослављењу крсне славе Св. Великомученика и Победоносца Георгија, а коју смо уз Божју помоћ и помоћ светог Георгија прославили у Источном Сарајеву и Палама, заједно са канонским клиром Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г.г. Артемија – стигло нам је путем електронске поште и телефона неколико „душебрижних“ савјета од стране свештенства Митрополије дабробосанске.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
