Подсећање: Косово и Метохија између демократске власти и међународне заједнице

ГЛАСНИК КиМ број 61, 6. јун 2001. година

Косово и Метохија између демократске власти и

међународне заједнице

 

 

ЈЕДИНСТВО БЕЗ ДРЖАВНЕ СТРАТЕГИЈЕ

Уставни оквир за прелазну самоуправу на Косову не представља добру правну основу за заштиту права и интереса националних заједница. Став Срба према изборима, најављеним за 17. новембар ове године, зависиће од ангажовања међународне управе на обезбеђењу повратка прогнаних Срба, расветљавању судбине киднапованих и несталих лица и гарантовању безбедности свих становника Косова и Метохије. Од представника међународне заједнице, између осталог тражи се да преиспитају могућност ревизије усвојеног документа, стриктно поштовање Резолуције СБ 1244, као и потписивање споразума о статусу мисија Унмика и Кфора на Косову и Метохији. Ово су ставови, иза којих су јединствено стали сви представници косовских Срба, председник Југославије Војислав Коштуница, савезна и републичка влада, републички парламент.

Оно што Србима није успевало годинама, међународна заједница је учинила, додуше колатерално и непланирано, једним потписом Ханса Хекерупа, шефа Унмика на поменути документ. Захваљујући усвајању Уставног оквира и расписивању општих избора на Косову савезна и републичка влада у последњих месец дана неколико пута су се бавиле косовско-метохијским питањем. Скупштина Србије је о овој теми расправљала два пута и за непуних месец дана достигла „рекорд“ претходне власти која је у протеклих десет година само два пута сазвала скупштинску расправу о Косову и Метохији, и то у екстремним ситуацијама, пред конференцију у Рамбујеу и поводом плана Черномидин-Ахтисари. Коначно, сви представници косовских Срба после вишемесечних захтева коначно су се срели са државним врхом Србије и СРЈ.

Упркос ставу „да Косово лежи на два камена – Резолуцији 1244 и демократској власти у Србији“ за сада постигнуто јединство о одлагању и условљавању одлуке за излазак Срба на избора не умањује утисак да се нова власт бави Косовом „дневно“ и „инцидентно“. У недостатку државне стратегије олако се пристаје на искривљену општу слику да државни врх штити само интересе и права српске заједнице, док је међународна заједница надлежна за косовске Албанце, мада су и једни и други још увек, макар само по Резолуцији 1244, грађани ове земље.

Косовски Срби склони да ка истом циљу иду потпуно различитим путевима препирући се успут „на сва звона“ ко је у праву, по питању Уставног оквира први пут су исказали јединствен став и умереност. Од почетка рада на документу инсистирали су да о томе треба да се изјасни држава, што се поновило и када је Уставни оквир усвојен.

– Упркос јединственом ставу према Оквиру и договору о захтевима за излазак на изборе, косовско-метохијски Срби и даље су остали на различитим позицијама зато што живе у различитим ситуацијама. Једино јасан и конкретан став власти из Београда могао би да учини да се те разлике преброде и да свима буде јасно шта нам је даље чинити. Очекујемо да питање Уставног оквира и избора прође кроз Скупштину Републике Србије и Савезну скупштину, да видимо званични став влада Србије и Југославије и да му се онда свакако и ми саобразимо – објашњава епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић), председник Српског националног већа Косова и Метохије. Он и остали представници косовских Срба средином маја разговарали су у Палати федерације са државним врхом. Мада су сви хвалили показано јединство око оцене Уставног оквира, Срби Косовци нису могли да сакрију да су очекивали више.

– Састанак је био добар само утолико што је окупио све групације Срба и што је смањио нетрпељивости међу нама. Разочарало ме је што у ситуацији кад се наша земља максимално труди да уђе у светске институције, нисмо добили јасан сигнал да ли Срби треба да буду у међународним институцијама на Косову. Утисак је, буквално, био: понашајте се на терену како процените да је добро за вас и вашу заједницу. Није било праве државне стратегије и државног циља. Скуп је оптерећивало наше велико незадовољство и реално врло мале могућности нашег државног врха да учини нешто на промени Уставног оквира који су већ признали ЕУ, САД и Русија.

Томе треба додати проблеме редефинисања односа са Црном Гором, завршни процес уласка наших снага у Зону безбедности, тешку економску ситуацију, обавезе према Хагу, донаторску конференцију – објашњава Рада Трајковић, српски посматрач у ПАВК и члан СНВ Косова и Метохије.

Према њеним речима без одговора остала су и техничка питања припрема избора, без обзира у коначну одлуку о српском учешћу. „Нисмо разговарали шта значе избори, да ли излазимо на попис, да ли ћемо радити регистрацију свих људи који су протерани са Косова и оних који су доле. Нисмо се договорили шта ћемо са странкама, јер на Косову код ОЕБС-а и Унмика нико није регистровао своју странку, нити је било речи како би Срби изашли на изборе“, казе Рада Трајковић. Владика Артемије поставља и питање на који ће начин представници прогнаних Срба учествовати у раду покрајинске скупштине, ако се зна да „Срби који су доле и сада учествују у прелазним и привременим органима власти на Косову веома тешко, само уз јаку пратњу могу да дођу на своја радна места, ризикујући да буду убијени, као што је то био случај у Витини и Приштини“.

У међувремену, у Палати федерације састали су се чланови савезне и републичке владе и посаветовали косовске Србе да излазак на изборе услове захтевима „безбедност – повратак“, најављена је „сарадња југословенских државних органа са Унмиком и ОЕБС-ом око регистрације бирача и других припрема избора у Покрајини, о реализацији царина и пореза роба на промет, спречавању кријумчарења роба“. Пре два дана на седници ОЕБС у Бечу, којој су присуствовали чланови ПАВК одлучено је да се иде на регистрацију бирача.

Драган Лазић, посланик ДОС у републичком парламенту и члан ДСС објашњава да ће се „коначно решење наћи тек после разговора са представницима Унмика, након чега неће бити проблема ни око ангажовања експертског тима који ће на најбољи начин обавити посао око изласка Срба и регистрација потенцијалних политичких странака.

Марко Јакшић, посланик ДОС из Косовске Митровице, потпредседник ДСС и члан Политичког комитета за северно Косово твди да „нема интеграције Срба у косовску државу, јер ће сви отићи. Међународна заједница се из косовског блата извлачи давањем независне државе Албанцима. Треба стабилизовати српску заједницу. Без нас ниједна одлука није валидна. Срби су кључ албанске државе. На изборе не треба изаћи за џабе. Попис и регистрација нису спорни, али без испуњења услова нема избора. Не могу Срби као мајмуни у транспотерима до скупштинске демократије. Оно што имамо морамо да задржимо. Сваког дана продају се куће и имања. На држави је да то заустави. То је национална политика. Али, проблем је што наша влада нема националну политику“, сматра Јакшић.

Момчило Трајковић, председник Савезног комитета за Косово и Метохију иде корак даље твдећи да је „овде реч о непостојању државне стратегије“. Сам рад Савезног комитета који је основан почетком године запао је у „сиву зону правних недоумица“ и преговора две владе, по којима је „Косово и Метохија нешто између Србије (по Уставу Републике) и Југославије (Резолуција 1244)“.

„Проблем је што се од Комитета очекује да завршава послове за које није надлежан или му надлежности нису пренете и то до данашњег дана нико није разрешио. Комитет је остављен да функционише сам од себе“, каже Трајковић и објашњава:

– Тачно је да републичка влада извршава део обавеза, али само око исплата које обавља по инерцији, финансирајући бивше структуре власти. Тачно је да исплаћују плате у локалној самоуправи, али руководству које је својевремено именовао СПС. Тачно је да финансира здравство, по истом систему који је успоставила ранија власт где су на платним списковима многи људи који нису били на Косову. Исто је и у просвети, ту ништа није промењено. С друге стране, нико не финансира раднике који су били у привреди. Њих 40.000 остало је без посла. Политику и стратегију за поједине области по Уставу доноси републичка влада. Нема става о просвети, на терену се руши преостали систем наше државе. То се дешава и у здравству, правосуђу, локалној самоуправи. Од Савезног комитета се очекује да има улогу владе, а из савезног буџета Комитету је одређено седам милиона динара. Позајмио сам паре да бих купио намештај за седиште у Митровици, како би почело да ради. Немамо средстава да оспособимо регионални центар у Грачаници… То је однос савезне и републичке државе према Комитету и Косову – напомиње Трајковић.

Однос ДОС према Косову и Метохији најконкретније је описао владика Артемије у писму које је 18. маја ове године упутио члановима републичке Владе поводом представљања резултата њихових првих 100 дана рада: „У Вашим (ДОС) предизборним обећањима, обећали сте многима – много. За Косово и Метохију – ништа обећано. ЗАШТО?

За ових првих 100 дана заиста сте урадили много. Но, и ту, за Косово и Метохију – ништа урађено! ЗАШТО?

У одељку: „Још увек нисмо урадили…“ набраја се шта Вам предстоји да радите. И ту за Косово и Метохију чак није ни предвиђено да се нешто уради. ЗАШТО?

Како ми са Косова и на Косову ово да схватимо? Ми смо у великој недоумици да ли је Косово и Метохија за Владу Србије још увек територија Републике Србије и да ли смо још увек њени грађани“, пита се владика Артемије.

 

Јелена Тасић

 

Министарство вера о споменицима на Косову и Метохији

ПРОГРАМИ ДУГОРОЧНЕ ЗАШТИТЕ

Београд – У организацији Савезног министарства вера у Палати федерације у Београду јуче је одржан састанак посвећен културним споменицима Косова и Метохије и програмима дугорочне заштите, културног и духовног наслеђа. У разговорима је учествовало двадесетак представника СПЦ (митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ рашко-призренски Артемије), савезних и републичких министарстава вера, културе, Републичког завода за заштиту споменика културе, Центра за заштиту природног и културног наслеђа Косова и Метохије „Мнемозина“, Савезног комитета за КиМ, као и архитекта Љубиша Фолић.

У саопштењу југословенског министарства вера наводи се да су на састанку размотрени начини остваривања заштите природног и културног наслеђа Косова и Метохије. Одлучено је да се формира координационо тело које ће објединити све надлежне и заинтересоване институције за обнову и заштиту споменика културе на Косову и Метохији, као и ужи тим који ће радити на дугорочним програмима заштите културног наслеђа. Договорено је усаглашавање деловања стручњака и дипломатских наступа владиних представника у домену заштите културног и природног наслеђа Косова и Метохије, формирање савезне комисије за сарадњу са УНЕСКО-ом, као разрада озбиљног медијског наступа како према домаћој тако и према иностраној јавности.

На састанку је договорено да се формира ужи тим стручњака који ће израдити програм дугорочне заштите наслеђа Косова и Метохије и координирати израду и реализацију конкретних пројеката заштите.

У процени да је време за радикалне пројекте заштите угруженог наслеђа, учесници састанка се ослањају на очуваност домаћих стручних капацитета који су у стању да изведу и најсложеније конзерваторске радове на споменицима културе, постојање расположења домаћих државних и невладиних институција и организација, а нарочито СПЦ и њихово уверење у могућности реализације програма заштите наслеђа.

Проблем заштите дугорочно је могуће решити заједничким ангажовањем државних и невладиних организација, СПЦ, уз помоћ фондова међународне заједнице – закључио је епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић) после састанка у Палати федерације.

 

Одлука генерала Шарла Костантинија

ПОНОВО СЕ ЧУЈЕ ЗВОНО ЦРКВЕ СВЕТИ САВА

Косовска Митровица, јун месец –  Поново ће се оглашавати звона из Цркве Свети Сава, једине православне светиње смештене у јужном, албанском, делу Косовске Митровице.

Тако је одлучио генерал Шарл Ален Костантини, командант међунационалне бригаде „Север“, не обазирући се на то што „српска звона иритирају Албанце“. Ставио је „вето“ на наредбу свог претходника који из поменутих разлога није дозвољавао свештенству ове једине цркве у Косовској Митровици да буди дух српског народа, позивајући на јутрење и вечерење службе, на Литургије.

Протиница Слободанка Нојић вели да смо први Срби којима данас може да саопшти одлуку француског генерала. Обрадовала се изненадној посети новинара који је, вели, једини и обилазе. Не често, али ипак долазе. Код куће је сама, док су поп Светислав Нојић, старешина митровачке цркве и цркве Свети Ђорђе у Звечану, као и две кћерке Снежана и Славица, у северном делу Митровице.

– Жељна сам да попричам са нашим народом. Две године сам у окружењу, опасана бедемима и бодљикавом жицом. Моја нога није толико времена крочила на асфалт, ту на улици у јужном албанском делу града. Не само моја, већ нас шеснаесторо који живимо у дворишту цркве. – Од среће, али и туге, плачући прича протиница, коју смо затекли како простире веш под будним оком грчких војника и војника из француског састава Кфора.

После десетоминутне контроле, у пратњи прес официра француског Кфора, била нам је отворена дворишна капија. У дворишту добродошлица на српском. „Има грчких војника који знају наш језик, они су наши пријатељи, наша браћа“, казује протиница, док нам у посету долази Демистоклис Зинас, грчки војник који перфектно говори српски.

Протиница, како каже, скаче с догађаја на догађај. Вели, зна да новинари увек журе, а она би да ове две године стави у једну причу, за кратко време. Подсећа на догађај од краја фебруара ове године када је десетине хиљада Албанаца кренуло на цркву. Хеликоптери никако нису могли да слете у двориште, у којем је била унезверена маса. Претио нам је прави линц. Ни данас не знам како се то чудо десило, како су нас пребацили преко овог високог зида.

Говори како су их власти у Београду заборавиле, а на њих су заборавили и српски представници северног Космета и узгред у журби показује поклоне, дописнице и писма које стално шаљу војници који су доскора били ту. Показује позивницу коју је један француски војник недавно послао и где их позива у Париз.

Напуштамо православни храм опасан бодљикавом жицом, појачаном пешчаним џаковима. Где год се окренеш војска са пушкама на нишану. Тамо у дубини дворишта десетак њих рапортира. Питамо шта се то чује?

„Грк коси траву“, казе протиница. Они нам помажу, сређују двориште, носе дрва, чине све што могу да нам олакшају живот овде, прича протиница дарујући нас при одласку божурима и „турским“ каранфилима који се само још ретко могу видети у српским двориштима.