Празник светог Архангела Гаврила на Брезовици

Милошћу Божијом, иако у условима прогонства, притискивани искушењима која увек прате такве услове, братија Светоарханглеске обитељи насељена на Шар-планини прославила је своју славу.

Иако је овај манастирски празник светкован у скромном дому, у катакомбним условима, свештена и блaгодатна радост празника овог небеског заштитника поменуте братије и Божјег весника Гаврила учинила је ову славу једнако радосном и свечаном, као да је прослављена и у самој Архангелској лаври, а у условима који су завладали Епархијом рашко-призренском, вероватно и радосније него што је у поменутом манастиру заиста и прослављен овај празник од стране узурпаторске јерархије на Космету.

Оно што је пак у великој мери омело светковање овог празника јесу трагична дешавања на северу Космета.

Поменута дешавања спречила су велики број монаха и верника у њиховој намери да дођу у Светоархангелску катакомбу на Шари, и са братијом ове катакомбе прославе светог Гаврила Архистратига.

Ипак, најжалосније је што се та дешавања и даље настављају претећи да прерасту у још једну србску голготу на Космету. Храброст Србског народа, која је ових дана на северу Космета потврдила верност нашег народа целокупној својој традицији, па и државотворној и јуначкој, прекрива и засењује смутљива и смућујућа политика режима у Београду, који са својим јасним проевропским, што значи антисрбским ставом и позицијом, на све начине одмаже борби преосталих Срба на Космету за очување овог, у духовном и историјском смислу централног дела Србије.

Патриотизам се на северу Космета ових дана потврђује крвљу и непоколебивошћу тамошњих Срба, но жалост обузима остатак Срба који ову агонију посматрају из осталих делова Србије, будући да у њој учешће узимају исти они који су својим издајничким, антисрбским и антицрквеним деловањем допринели утврђивању болесно-фиктивне Косовске републике. Овде свекако мислимо на представнике београдских власти, али и на представнике црквених власти, који су као злодух запосели Епархију рашко-призренску. Оба ова бранковићка менталитета покушавају да свој антипатриотизам и своју антицрквеност прикрију, или се можда откупе, глуматањем некаквог патриотизма на србским барикадама, претварајући такав патриотизам у један од маркетиншких манира својствених савременим апостолима глобализма из света политике.

Но приликом давања интервјуа[1], од народа извиждани „епископ рашко-призренски“, фиктиван исто колико и Косовска република, Теодосије, тим посрамљењем увидео је да не може заобићи трезвеност Србског народа, чак и у овим трагичним моментима, пресудним за опстанак нашег народа на Космету. Јер онај ко је годинама градио Косовску републику скупа са евроинтеграционим и србодезинтеграционим снагама на нашим просторима, не може једним изласком на барикаде да буде амнестиран, заједно са својим целокупним досадашњим издајничким опусом, политичким и црквеним.

Због свега наведеног служба Божја на дан светог Архангела у јужној косметској катакомби претворила се у још једно Господе помилуј, за сав Србски народ, а посебно за онај страдајући део тог народа на северном и светом делу Косова и Метохије.

Инфо служба

——————————————————————————————————————–
[1] Интервју је дао за Б92 и остале медије, код тзв. „Цоцине кафане“ у Звечану, 28.7.2011. године.