Прогон и претње у Епархији рашко-призренској

Од монаха смештених у приватним домовима на неколико места у Епархији и других извора на адресу информативне службе Епархије рашко-призренске у егзилу у задње време стижу алармантне вести које таксативно доносимо у наредним редовима:

•  Монаси смештени у Житковцу (север Косова):

Пре пар дана комшијa нам је узнемирено пренео да морамо брзо да напустимо кућу јер ће у супротном бити спаљена. Од кога је добио поруку није смео да каже.

• Монаси смештени у Штрпцу (Метохија):

Верници нас обавештавају да смо под сталном присмотром. Верници се због тога плаше да дођу код нас. Некима се и отворено прети: „Пази шта радиш. Остаћеш без посла. Знаш да је Теодосије утицајан и да много може код власти“.

• Монаси смештени у Новом Пазару:

Локални свештеници су обилазили домове верника који су присуствовали Литургији и претили им искључењем из Цркве. Вероучитељима су претили отказом ако се буду приклонили нама.

• Монах Кипријан:

Нелегална управа манастира Црне Реке на челу са оцем Јованом, поднела је кривичну пријаву против мене и Јерођакона Мартинијана, наводећи лажне оптужбе о нашем насилном обијању улазних врата црноречког конака приликом недавног повратка монаштва у Епархију.

•  Народни покрет – „Отаџбина“ објављује:

У среду вече 5.1.2011. уочи Бадње вечери јаке снаге КПС, уз подршку МУП-а Србије у цивилу, упале су у кућу председника покрета, извршили претрес и однели комплетну документацију, мобилни, фото апарат и српска обележја! Све предато шиптарском тужиоцу! Игор је успео да им утекне. Напад је намештаљка шиптарских попова, који су измислили да им је покрет претио. Чланови покрета су на опрезу. Живела слободна Србија.

Очигледно је да после неуспелих црквено-казнених мера, безакона епархијска управа има само још једно оружје а то је примена силе. Како само лицемерно звучи Теодосијева поука у недавно објављеној Божићној посланици када се имају на уму горње алармантне вести: „Мудри као змије, а безазлени као голубови, чувајте јединство које нам је поверено у Христу, као извор и личног и заједничког спасења. Подвизавајте се мудро, да вам човекољубље увек буде мерило богољубља“.

Справом се питамо: Где је у насиљу и претњама голубиња безазленост? Где човекољубље? Где богољубље? Могу ли православни епископи и свештеници да прете онима који не желе да имају заједницу са њима? Зашто то раде? Где је слобода која краси човека? Да ли је Господ претио онима који нису прихватали Његово Јеванђеље? Да ли је наметао своју власт и Истину?

Одговори леже у чињеници да безакоње не зна за слободу човека и да у крајњем случају не преза ни од примене силе да своје безакоње спроведе до краја и да га прогласи једином истином. Глас истине, глас савести увек пече безаконика и зато безглаво јуриша на њега.

У сваком случају и ова последња мера – примена силе, неће нас уплашити и поколебати на путу Истине, поручују прогањани монаси. Чега би се и плашили они којима је Христос живот а смрт добитак? (Уп. Фил. 1, 21)