Преславни празник Рождества Христовог свечано је прослављен, у условима прогона, и у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. Празнично богослужење отпочело је Великим повечерјем у 24:00 часова а завршено је Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије, уз саслужење 10 свештеномонаха и 2 свештенођакона. И овог пута храм Светог Јована Крститеља био је премали да приме све богољубиве душе које су, по угледу на мудраце са истока, дошли да се поклоне Богомладенцу Христу и поздраве Његов долазак у свет. Многи од њих су прошли и по неколико стотина километара, заобишли многе храмове и манастире да би вођени „звездом истине“ стигли у малу и до скора пусту и непознату љуљачку светињу.
Шта је то што је ове „мудраце са истока“ навело да предузму не мали путни напор? Шта је то што је Љуљачкој светињи дало душу? Одговор је – Истина богомладенца Христа оличена у исповедању Праве Вере Владике Артемија. За ту истину није било места у велелепним храмовима и манастирима Епархије рашко-призренске. Многе од њих је сам Владика саградио, обновио и удахнуо дах животни кроз општежитељно монаштво. Ни у једном од њих се не нађе места где би он главу заклонио. Но, не треба се чудити овом путу и допуштењу Божијем, јер је тим путем и Господ ишао. Као што Он није рођен у царској палати, тако се и истина не рађа у наше време у царским лаврама и саборним храмовима. Као што је Његов долазак био сакривен од очију света тако је и „тајна љуљачка“ сада сакривена од очију многих. Ипак, Истина је засијала нешто касније на крсту и својом васкршњом светлошћу уништила таму лажи, греха и смрти. И „љуљачка истина“ ће ускоро засијати српском народу, сасвим сигурно. До тада сасуде истине чека „иродов прогон“, проповед, и распеће.
Молитвама Твоје Пречистe Матере и свих светих, Господе Исусе Христе, обасјај Истином својом род наш српски, и не допусти да потоне у таму екуменизма. Амин.
Мир Божији – Христос се роди! Ваистину се роди!