Синаксар на Велики Уторак

Стихови:
Уторник највећи девојака десет носи.
Победу које носе неумитног Владике.

У свети и Велики Уторник вршимо успомену приче о десет девојака. Јер такве приче, узлазећи Господ у Јерусалим, идући на страдање, говораше својим ученицима; а има и прича које је и Јеврејима упућивао. Причу, дакле, о десет девојака рече обраћајући на милостињу, уједно и учећи да пре краја сви будемо готови. Јер о девству много је њима казивао, и о ушкопљеницима. А девство има и велику славу, јер је уистину велико. Но да не би неко трудећи се на томе делу, занемарио друга, па чак и милостињу, којом се светиљка девства осветљава, уводи свето Еванђеље ову причу: и пет дакле назива мудрима, које су уз девство приложиле и уље многе и богате милостиње; а пет лудима, које су такође имале девство, а милостињу непримерену. Јер зато су луде, што су оно што је веће извршиле, а што је мање занемариле, и ни по чему се нису разликовале од блудница. Јер оне су дакле побеђене биле телима, а ове имањем.

А када је протекла ноћ садашњег живота, задремале су све девојке, тојест умрле су; јер се смрт сном назива. И док су оне спавале, настаде вика усред ноћи, и ове које су приложиле обилно уље, кроз отворена врата, уђоше са Жеником; а луде немајући довољно уља, тражаху га после сна. Но мудре које су хтеле дати, а нису могле, пре уласка одговорише говорећи: да не би како недостало и нама и вама, идите продавцима, тојест, убогима, и купите. Но то није лако, јер после смрти ово је немогуће.

То исто и у причи о богаташу и Лазару показује Авраам говорећи: немогуће је прелазити одавде тамо. Но луде дошавши неосветљене, овако вичу, ударајући у врата: Господару, Господару, отвори нам. А сам Господ лично даје онај страшни одговор: одлазите, рекав, не познајем вас. Јер како ћете видети Женика милостива, немајући саме милостиње? Због ове дакле слике, прича о десет девојака, овде је положена од богоносних Отаца, учећи нас да будемо увек будни, и готови за сусрет са истинским Жеником, са добрим делима, а највише милостињом. Будући да је неизвестан дан и час краја, треба чувати целомудреност као Јосиф, и са смоквом увек плод духовни приносити. Јер који једно и највеће дело, дакле, изврши, а за друга не мари, а посебно за милостињу, не улази са Христом у вечни покој, но враћа се назад посрамљен. Ништа, пак, жалосније, и срамоте пуније, од девства побеђеног богатством.

Но, о Жениче Христе! приброј нас с мудрим девојкама, и придружи нас твоме изабраном стаду, и помилуј нас, амин.

ИЗВОР: ПОСНИ ТРИОД, превео епископ Артемије, Грачаница 2008, 37-38.