Свечано прослављена храмовна слава у манастиру Свих српских светитеља у Гринбаху (Аустрија)

Сабор српских светитеља Српска Православна Црква слави у 2. недељу по Духовдану, тј. у прву недељу Апостолског поста. Манастир посвећен овом празнику, због чега се у народу све чешће назива Небеском Србијом, налази се у селу Гринбаху под Шнебергом у Доњој Аустрији и ове је године прославио своју осму славу од оснивања.

После две и по године затворених међудржавних граница и ограничених путовања, манастир је напокон прославио своју храмовну славу архијерејском литургијом коју је служио Његово преосвештенство епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Ксенофонт. Преосвећени Владика је са својом пратњом дошао у манастир у суботу 25. јуна у току бденија које су служили гости из Србије, протосинђели Висарион (Шуловић) и Игњатије (Станић). На богослужењу су узели учешћа и остали гости из разних катакомби епархије у егзилу, који су пристигли у манастир током дана.

Епископу Ксенофонту су у недељу 26. јуна на архијерејској литургији саслуживали протосинђели Варсануфије (Стошић), Евтимије (Милентијевић), Висарион (Шуловић), Игњатије (Станић) и Симеон (Весић), као и јерођакон Георгије (Радојичић). Литургији је присуствовало око 160 верника из Аустрије, Словачке и Србије, од којих се велики број и причестио Светим Христовим Тајнама. После литургије Владика је осветио славска жита и славске колаче које су са манастирским братством ове године припремили и домаћини славе Раша Петрушић из Појсдорфа и Саша Марјановић из Штрасхофа са својим породицама. За следећу годину су се пријавили да домаћини славе буду Новица Јанковић, Југослав Стајић и Горан Зарковић, сви из Беча.

Народу се после резања славских колача обратио Архијереј празничном беседом. Владика је говорио о значају слављења Сабора српских светитеља, поготово за наш православни народ који се налази у расејању по целом свету, неки ближе а неки даље од отаџбине. Подсетио је да је Васкрсли Господ послао Апостоле да благовесте целој васељени о спасоносној вери, а у нашем народу је Господ оставио мноштво Светих који су многим жртвама и мучеништвом положили и темељ српској православној држави и Цркви, омогућивши нам да се и ми данас рађамо у овој спасоносној вери православној. Ова вера је у свим покољењима рађала светитеље који никад нису хтели да се одрекну имена Христовог и учинила да наш народ буде „препун тих дивних великих имена на челу са српским великим светитељем, просветитељем и учитељем, Светим Савом. Али и прије њега и послије њега многи светитељи просијаше у роду српском закључно са оним светим и дивним гробом који светли у Лелићу селу, у манастиру Нова Никеја. Рађа Српска Црква и рађа српски народ светитеље Божије и као мајка, ако Бог да, рађаће их до краја свијета и вијека, да Свети Срби уђу у сусрет Господу, у сретање Женику своме који буде дошао као муња са неба са светим анђелима Својим и са трубама небеским, када нас буде позвао да уђемо у радост Господара свога, са десне стране благодати Његове.“ Њихову веру сада и ми у расејању смо у дужности да сведочимо као апостоли свим народима с којима живимо –„али, нажалост, и многима из рода нашега који залуташе и који одлуташе, који одоше другим путевима, које однесоше матица и токови прљавих вода, па сматрају да мимо вјере православне и мимо Цркве православне има и других спасавајућих вјера, има и других учења, да и они могу да спасавају, па се са таквима моле и сарађују на разне начине и сматрају да и у другим вјерама и у другим `црквама` и у другим религијама има спасоноснога Духа Светога. Нема, браћо и сестре, мимо Христа Васкрслога, мимо Цркве православне, мимо вјере апостолске, мимо онога што су нам Свети Срби и остали Свети проповедали, нема спасења. То да нам буде јасно, у томе себе да учвршћујемо и утврђујемо, то да исповједамо, то да проповједамо и читавој твари и читавој творевини, јер никоме православни хришћанин није непријатељ, свакоме је православни хришћанин пријатељ и свакоме жели спасења. Али ако желимо спасења и себи и ближњима својима, онда треба и рећи ту истину, исповједити ту истину да ван Цркве Божије, ван Цркве православне нема истине и нема спасења. И то животом својим и љубављу својом и дјелима својим и потврдити као што су многи Свети Срби проповједали и потврђивали дјелима и животом својим закључно са оним дивним и великим мученицима који пострадаше по разним јамама и гудурама…“ На крају је Владика позвао да се сабирамо у овој светињи и молитвено пожелео да се братство умножи и да овдашњи монаси постану ловци људи као што су били Свети Апостоли и сви свети из рода српскога. Честитао је славу братству манастира и свима који у манастир долазе, призвао је Божији благослов на све присутне и позвао да и они благослов Божији пренесу на своје домове и своје ближње „да би сви вјеру православну свједочили и проповједали“.

Током трпезе љубави био је уприличен кратак програм током којег су сестре које у манастиру певају за певницом на празничним литургијама отпевале неколико духовних и родољубивих песама. Такође је наступио и народни гуслар из Шапца, брат Богдан Мијушковић. Народу се обратио и настојатељ манастира, протосинђел Димитрије (Ђоковић), честитавши свим парохијанима славу и захваливши најпре Господу и свим српским светитељима за овај благословени дан, а потом и епископу Ксенофонту и монасима и монахињама који су дошавши из девет катакомбних манастира из Србије увеличали ово благословено славље. Потом је замолио протосинђела Варсануфија да се на крају и он поучном речју обрати народу. Отац Варсануфије је објаснио зашто је потребно да се угледамо на светитеље Божије и пожелео да наши монаси из Србије и овдашњи верни народ наредних година долазе на славу манастира у што већем броју.

После заједничког фотографисања, Епископ је остао још дуго у разговорима са народом и са појединцима који су желели да чују још коју поучну реч. У поподневним часовима братство манастира је повело свог духовног оца и госте монахе и монахиње у обилазак предивног окружења манастира. Епископ са пратњом и осталим гостима се сутрадан упутио пут Србије, опростивши се привремено са својим духовним чедима, братством манастира Свих српских светитеља.

Протосинђел Димитрије (Ђоковић)