Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у 12. својој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Дjеве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва. Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му буде жена.
А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што св. Марина одговори: „нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему“. Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу. У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља“.
И Марина би исцељена силом Божијом одсвих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи.
Једна рука св. Марине налази се у ман. Ватопеду у св. Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир св. Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу нити у имовину овог манастира. Једно време Турчин је био тутор овог манастира.
Храмовна слава у Дудовици, Света мученица Марина или Огњена Марија, прослављена је торжествено и ове године.
Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона.
Владика је извршио чин сечења славског колача и благосиљања кољива, које је спремила мати Антуса, настојатељица Катакомбе.
У својој беседи Владика је рекао:
Ево браћо и сестре по трећи пут састајемо се на овоме светоме месту да прославимо дивну угодницу Божију свету великомученицу Марину којој је овај храм овде посвећен, и овај манастир. Прве године славили смо у једној просторији у конаку јер овде није било ништа. Друге године био је овај храм али недовршен па смо у њему прославили храмовну славу и свету мученицу Марину. Е ове године, Богу хвала, отишло се много даље па се налазимо у једном предивном амбијенту завршеном, скоро завршеном, у овоме Божијем храму захваљујући мати Антуси и њеним сестрама које се труде да ову богомољу приведу до краја и да је предаду Богу на службу.
Након Свете Литургије мати Антуса је приредила трпезу љубави.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.