Свети архиђакон Стефан прослављен у Ариљу

Свети првомученик Стефан, архиђакон. Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше.

Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово „као лице ангела“ (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божија, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа.

Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их „издајницима и крвницима“ (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божију. И то што виде, он објави Јеврејима: „Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога“ (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана.

То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.

На празник Светог првомученика архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије,служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање свешеномонаха.

Епископ Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања кољива, које су припремили протосинђел Агапит и домаћини овогодишње славе Милојко и Бошко Ђурић из села Вране, као и многи други свечари.

Залог славског колача за следећу годину преузели су Милован Вранић и Божа Гордић из Ариља.

У својој беседи Владика Артемије је истакао:

Али као што се свети архиђакон Стефан није поколебао у своју веру, није се уплашио страдања и гоњења, тако је он оставио пример и свима нама да своју веру православну коју су апостоли проповедали, за коју су многи пострадали, коју су нама свети Оци предали да и ми ту веру сачувамо, да је отворено и слободно и јавно исповедамо, и да будемо спремни ако је потребно да и ми попут архиђакона Стефана веру своју животом својим и крвљу својом запечатимо. Таквом вером браћо и сестре задобија се живот вечни у Царству небескоме јер Господ је ради тога и дошао на земљу, живео са људима, проповедао људима свето Јеванђеље, оставио Цркву своју и благодат своју у њој да се спасавамо, али без праве вере нема спасења. Без оних који оду у заблуду, који оду и јереси разне, екуменизме или папизме, они се одвајају од Цркве православне и они губе онда своје вечно спасење.

Након Свете Литургије уз трпезу љубави, одржана је и Духовна Академија са многобројним учесницима а Милош Стефановић ктитор овог манастира, предао је благодарницу брату Милоју Стевановићу јер је он указао на ово место где је подигнут манастир посвећен Светом архиђакону и првомученику Стефану.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.