У манастиру Св. првомученика и архиђакона Стефана свечано прослављена храмовна слава

Поводом храмовне славе, Светог првомученика и архиђакона Стефана, 27. дец./9. јануара, Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим служио је, у истоименом манастиру у Ариљу Свету Архијерејску Литургију уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Агапита (Бичанина), протосинђела Иринеја (Ристића), протосинђела Дамјана (Ковачевића), јерођакона Пајсија (Марковића) и јерођакона Дионисија (Морачанина). Светој Архијерејској Литургији присуствовало је око 200 верника.

Након Литургије Владика Максим је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које је у част Светог архиђакона Стефана принело манастирско братство.

У својој архипастирској беседи Владика Максим је, говорећи о Првомученику Светом Стефану и његовом блиставом исповедању вере у Богочовека Христа, поучио присутни народ:

„Кроз светог апостола и мученика Стефана и кроз све свете угоднике Божије, посебно свете мученике показује нам се истинитост речи светог апостола Христовог Павла који каже: „Свако ко жели да живи побожно у Христу Исусу биће гоњен.“ Он не каже неко, већ каже свако. И тиме нам свети апостол показује какав је пут Светог Јеванђеља, какав је пут нас хришћана. Тај пут у следовању Богочовеку Христу, пут исповедања вере у Богочовека Христа, вршења Његових светих заповести увек је скопчан са мноштвом страдања, искушења  и невоља. Сваки истински хришћанин, истински последоватељ Богочовеку Христу јесте мученик, у мањој или већој мери. Тако је и са данашњим хришћанима и са данашњим временом. Зато ми Православни хришћани треба да схватимо да је живот хришћански увек тесно скопчан са том тајном Крста.

Када се човек смирено покори пред крстом који нам Бог дарује у овом животу у виду невоље, у виду искушења, болести, жалости, када се труди да га трпељиво носи тада се он учи том Христоликом смирењу, а смирење је кључ који отвара врата Царства Небескога, врата свих јеванђелских врлина. Када се човек покори смирено пред свим оним што Бог допусти у нашем земаљском животу, трпељиво све подноси, смирено, тада тај крст не само да њему бива спасоносан, тај крст животних невоља и искушења, већ бива му и лакши, јер Господ силом својом свакоме ко се Њему са вером предаје и препушта и ту веру сведочи покорношћу, трпељивошћу и смирењем, олакшава крст животних мука и невоља.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

Све беседе Хорепископа Максима налазе се овде.