Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта, у суботу, 3. 10. 2026. године, одржан је девети братски састанак свештеника Eпархије рашко-призренске у егзилу.

На празник Зачећа Светог Јована Крститеља, у уторак 6. октобра, свечано је прослављена храмовна слава у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. Светом Архијерејском Литургијом овим поводом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О БОГАТОМ РИБОЛОВУ

Лука 5, 1-11. Зач. 17.

Бог је дародавац свих добрих дарова. И сваки дар Божији је савршен, и то савршен у толикој мери да наводи људе на чуђење. Чудо и није ништа друго до дар Божији коме се људи чуде. А људи се чуде даровима Божијим због савршенства тих дарова.

На  Великој вечерњи, уочи празника Светог апостола и еванђелиста Јована Богослова, 8.  октобра, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Шестом Габру, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашиће у чин мале схиме искушенице поменутог манастира Иву Милинковић са Уба и Габријелу Живић из Прокупља.

На празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, 27. 9,  Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Нова Никеја у Лелићу, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), архимандрита Игњатија (Григоријева), јеромонаха Теоктиста (Вуловића), архиђакона Артемија (Милаковића) и ђакона Димитрија (Серпуховитинова).

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСТРАЈНОСТИ У ВЕРИ И МОЛИТВИ

Јован 19, 6-11; 13-20; 25-28; 30-35. Зач. 60

Нико не може осетити сласт добра без истрајности у добру. Јер на путу ка добру прво се сретају горчине па онда сласти.

Сва је природа препуна поуке о истрајности. Зар би младе шибљике постале моћном шумом, кад би се уплашиле од ветрова и снегова?

У свом дубоко домостроитељном промишљању у делу спасења рода људскога Господ је од крста, који је некада био знак настрашније казне и понижења, начинио свепобедни симбол спасоносне вере хришћанске. Крст је, наиме, некада био симбол одмазде највећим злочинцима, јер је распеће на крсту била један од најстрашнијих начина смртне одмазде заробљеницима и осуђеницима, на коме би они умирали полагано у најстрашнијим мукама.

У понедељак, 21. септембра, на празник Рођења Пресвете Богородице, у истоименом манастиру у Прањанима код Горњег Милановца свечано је прослављена храмовна слава. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење протосинђела Евтимија (Милентијевића), протосинђела Игњатија (Станића), јереја Горана Калушевића и јерођакона Лонгина (Милинковића).

Велики празник и велику радост Црква Христова слави на дан рођења Пресвете Богомајке. Овај дан велики је за читаву васељену, јер се овога дана рађа најчудеснија личност после Господа Христа, која је ходала овом трошном планетом на којој живимо, а то је Пресвета Богородица. У њој се испунило обећање које је Бог дао Адаму, које је касније понављао кроз уста светих пророка Својих, обећање о најчудеснијем очовечењу Бога Логоса, Сина Божјег, Једног од Свете Тројице.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ТАЛАНТИМА

Матеј 25, 14-30. Зач. 105.

Бог ствара неједнакост; људи ропћу на неједнакост. Јесу ли људи мудрији од Бога? Кад Бог ствара неједнакост значи да је неједнакост мудрија и боља него једнакост.

Бог ствара неједнакост због добра људи; људи не могу да виде своје добро у неједнакости.