Домаћи

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСЦЕЉЕНИМ И НЕИСЦЕЉИВИМ СЛЕПЦИМА

Матеј 9, 27-35. Зач. 33.

Првостворени човек живео је као и ангели од гледања у Бога; његови потомци, после греха, живели су од вере у Бога. Они којима је затворено гледање а није отворена вера, не могу се рачунати у живе, јер немају везе са Животом; чиме ће, дакле, живети?

НЕДЕЉА 21. ПО ДУХОВДАНУ

Јеванђеље о Господу Сејачу

Луки 8, 5-15. Зач. 35.

Цео свет је једна дуга прича, састављена из безброј прича.

Као прича испричана тако је пролазан овај свет, и све што је у свету. Но духовно језгро, што се скрива у љускама свих прича, остаје трајно и не гине.

НЕДЕЉА 20. ПО ДУХОВДАНУ

Јеванђеље о Господу Васкрситељу

Лука 7, 11-16. Зач. 30.

Многи су се људи називали спаситељима човечанства, но ко од њих икад помисли да спасава човека од смрти?

Много је у историји било победилаца, но ко од њих победи смрт?

Много је било царева на земљи, који су рачунали милионе живих људи у своје поданике, но ко од њих икад урачуна и мртве као живе поданике своје?

НЕДЕЉА 19. ПО ДУХОВДАНУ

Јеванђеље о савршеном милосрђу

Лука 6, 31-36. Зач. 26.

Кад би се људи сваки дан сећали милосрђа Божјег према себи и они би били милосрдни један према другом.

Ништа тако не чини једнога човека немилосрдним као вера да нико нема милосрђа према њему.

НЕДЕЉА 18. ПО ДУХОВДАНУ

Јеванђеље о богатом риболову

Лука 5, 1-11. Зач. 17.

Бог је дародавац свих добрих дарова. И сваки дар Божји је савршен, и то савршен у толикој мери да наводи људе на чуђење. Чудо и није ништа друго до дар Божји коме се људи чуде.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСТРАЈНОСТИ У ВЕРИ И МОЛИТВИ

Јован 19, 6-11; 13-20; 25-28; 30-35. Зач. 60

Нико не може осетити сласт добра без истрајности у добру. Јер на путу ка добру прво се сретају горчине па онда сласти.

Сва је природа препуна поуке о истрајности. Зар би младе шибљике постале моћном шумом, кад би се уплашиле од ветрова и снегова?

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ТАЛАНТИМА

Матеј 25, 14-30. Зач. 105.

Бог ствара неједнакост; људи ропћу на неједнакост. Јесу ли људи мудрији од Бога? Кад Бог ствара неједнакост значи да је неједнакост мудрија и боља него једнакост.

Бог ствара неједнакост због добра људи; људи не могу да виде своје добро у неједнакости.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЉУБАВИ

Матеј 22, 35-46. Зач. 92.

Сваки онај који хоће да посрами Бога, посрамљује себе, а Богу даје прилику да се више прослави.

И сваки ко ради на унижењу праведника, на крају крајева он унижава себе, а праведника већма уздиже.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О БРАКУ ЦАРЕВОГА СИНА

Матеј 22, 2-14. Зач. 89.

Бог жели да човек верује у Њега више него ма у кога и ма у шта у свету.

Бог жели да се човек нада у Њега више него ма у кога и ма у шта у свету.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЗЛИМ ВИНОГРАДИМА

Матеј 21, 33-42. Зач. 87.

Ништа ружније у овом свету нема од неблагодарности, ништа увредљивије и душегубније. Јер шта може бити ружније него кад човек затаји и забашури учињено му добро дело? А шта ли тек ругобније него кад човек врати милост немилошћу, верност неверношћу, част бешчашћем, доброту подсмехом.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О БРЕМЕНУ БОГАТСТВА

Матеј 19, 16-26. Зач. 79.

Замислите да се једна велика и горда лађа разбије на дубини морској и почне да тоне. Шта бива с путницима?

Један се хвата за неку даску, и држи се даске. Други се хвата за неко буре, и држи се бурета.