ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

На  Великој вечерњи, уочи празника Светог апостола и еванђелиста Јована Богослова, 8.  октобра, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Шестом Габру, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашиће у чин мале схиме искушенице поменутог манастира Иву Милинковић са Уба и Габријелу Живић из Прокупља.

На празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, 27. 9,  Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Нова Никеја у Лелићу, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), архимандрита Игњатија (Григоријева), јеромонаха Теоктиста (Вуловића), архиђакона Артемија (Милаковића) и ђакона Димитрија (Серпуховитинова).

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСТРАЈНОСТИ У ВЕРИ И МОЛИТВИ

Јован 19, 6-11; 13-20; 25-28; 30-35. Зач. 60

Нико не може осетити сласт добра без истрајности у добру. Јер на путу ка добру прво се сретају горчине па онда сласти.

Сва је природа препуна поуке о истрајности. Зар би младе шибљике постале моћном шумом, кад би се уплашиле од ветрова и снегова?

У свом дубоко домостроитељном промишљању у делу спасења рода људскога Господ је од крста, који је некада био знак настрашније казне и понижења, начинио свепобедни симбол спасоносне вере хришћанске. Крст је, наиме, некада био симбол одмазде највећим злочинцима, јер је распеће на крсту била један од најстрашнијих начина смртне одмазде заробљеницима и осуђеницима, на коме би они умирали полагано у најстрашнијим мукама.

У понедељак, 21. септембра, на празник Рођења Пресвете Богородице, у истоименом манастиру у Прањанима код Горњег Милановца свечано је прослављена храмовна слава. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење протосинђела Евтимија (Милентијевића), протосинђела Игњатија (Станића), јереја Горана Калушевића и јерођакона Лонгина (Милинковића).

Велики празник и велику радост Црква Христова слави на дан рођења Пресвете Богомајке. Овај дан велики је за читаву васељену, јер се овога дана рађа најчудеснија личност после Господа Христа, која је ходала овом трошном планетом на којој живимо, а то је Пресвета Богородица. У њој се испунило обећање које је Бог дао Адаму, које је касније понављао кроз уста светих пророка Својих, обећање о најчудеснијем очовечењу Бога Логоса, Сина Божјег, Једног од Свете Тројице.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ТАЛАНТИМА

Матеј 25, 14-30. Зач. 105.

Бог ствара неједнакост; људи ропћу на неједнакост. Јесу ли људи мудрији од Бога? Кад Бог ствара неједнакост значи да је неједнакост мудрија и боља него једнакост.

Бог ствара неједнакост због добра људи; људи не могу да виде своје добро у неједнакости.

У недељу, 13. септембра, у манастиру Светих српских просветитеља у Колумбусу (Мичиген, САД) свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Владики Ксенофонту су саслуживали Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, протојереј-ставрофор Стефан Икономовски, јереј Љубомир Ђурић, јереј Драгиша Мачар, јереј Горан Поп-Јорданов и архиђакон Артемије (Милаковић).

У наредном прилогу доносимо слово Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума на Академији одржаној на Гучеву 5. 9. 2026. поводом 112. годишњице Гучевске битке.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЉУБАВИ

Матеј 22, 35-46. Зач. 92.

Сваки онај који хоће да посрами Бога, посрамљује себе, а Богу даје прилику да се више прослави.

И сваки ко ради на унижењу праведника, на крају крајева он унижава себе, а праведника већма уздиже.

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта, свесрпска народна организација „СРБИ НА ОКУП” тринаесту годину заредом прве суботе у септембру обележава успомену на натчовечанску издржљивост и огромну жртву коју су поднели наши часни преци на Гучеву, у једној од највећих битки српске војске у Првом светском рату.

Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арапског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу.