БОГОСЛУЖЕЊА

На празник Светог апостола и еванђелистe Јована Богослова, у петак 9. октобра, Његово Преосвештенство Епископ рашко–призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у селу Шести Габар код Књажевца,

На празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, 27. 9,  Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Нова Никеја у Лелићу, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), архимандрита Игњатија (Григоријева), јеромонаха Теоктиста (Вуловића), архиђакона Артемија (Милаковића) и ђакона Димитрија (Серпуховитинова).

У свом дубоко домостроитељном промишљању у делу спасења рода људскога Господ је од крста, који је некада био знак настрашније казне и понижења, начинио свепобедни симбол спасоносне вере хришћанске. Крст је, наиме, некада био симбол одмазде највећим злочинцима, јер је распеће на крсту била један од најстрашнијих начина смртне одмазде заробљеницима и осуђеницима, на коме би они умирали полагано у најстрашнијим мукама.

Велики празник и велику радост Црква Христова слави на дан рођења Пресвете Богомајке. Овај дан велики је за читаву васељену, јер се овога дана рађа најчудеснија личност после Господа Христа, која је ходала овом трошном планетом на којој живимо, а то је Пресвета Богородица. У њој се испунило обећање које је Бог дао Адаму, које је касније понављао кроз уста светих пророка Својих, обећање о најчудеснијем очовечењу Бога Логоса, Сина Божјег, Једног од Свете Тројице.

Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арапског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу.

У парохијском храму Успења Пресвете Богородице у Брамптону (део Торонта, Онтарио/Канада), у петак 28. августа, свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење протојереја-ставрофора Стефана Икономовског, јереја Драгише Мачара, јереја Горана Поп-Јорданова и архиђакона Артемија (Милаковића).

„Ево, данас празнујемо први Празник, браћо и сестре, празнујемо други Ускрс. О првом Ускрсу васкрсао је Христос. А данас је други Ускрс, ускрс Пресвете Богомајке, Која је са телом узнесена на Небо.“

Преподобни Јустин Ћелијски

У богочовечанском подвигу спасења рода људског палог и отпалог од Бога, а у Христу не само подигнутог из греха и палости већ и обоженог, Свето Преображење заузима посебно место у низу чудесне богочовечанске и свеспасоносне еванђелске историје.

На празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, 15. августа, у манастиру посвећеном овом угоднику Божијем, у Ариљу, свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Њихових Преосвештенстава Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г.

Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.