ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
СВЕШТЕНИК ИЛИЈА ЈОКИЋ:
ЗАКЛЕТВА ЈЕ ЗАКЛЕТВА
Негде од четвртка, па до суботе, опет звони телефон, ја подижем слушалицу, а оно молба за молбом: „Оче, имате ли једно место до Љуљака, да ме повезете, а ја (заклетва је заклетва), немам, пун сам, али има код крста у Крагујевцу, тамо ће вас чекати, само се јавите и неће бити никаквих проблема.
У суботњим касним сатима увече, видим ја да пада снег и да ће јутарњи дан бити гадан, позивам оне којима сам обећао да ћу их возити, да одустанемо од пута јер аутом нећемо моћи да изађемо горе, а они ми одговарају: „Оче, ако треба ми ћемо га изгурати, само да идемо“. Пошто је заклетва, заклетва, нисам могао да на ово кажем ни реч, спремио сам се за сутрашње путешествије.
Ујутру, баш онако како сам и предпостављао, пао снег, ауто се у старту упреда, а пошто је заклетва, заклетва, ја не одустајем. Возимо се тако кроз Крагујевац, па према Г. Милановцу, кад у Љуљацима на првој узбрдици према цркви заглавили аутомобили на путу, а ја (заклетва је заклетва), помагај, само да би на време стигли на Св. Литругију. Остадоше аутомобили крај пута а ми као да их нисмо ни имали, пешке уз брдо па на Св. Литургију. Ходајући тако по оном клизавом путу, и посматрајући онај силни народ који хитро иде ка храму светоме, запита себе самога: „Боже па они нису, као ми свештеници, дали заклетву Теби, зашто онда овако журе?
13.12.2010.
http://www.facebook.com/note.php?note_id=476386037191&id=1839594683
+ + +
На текст о. Илије Јокића ”Заклетва је заклетва”, отписао је јереј Александар Нишевић
Читајући све горе написано уздрхта ми срце моје! Надам се да ће ускоро и мој владика кренути путем овим. До тада могу само да чекам, радујући се семену које гајите Ви сви у овом тренутку. Док сам био на другом месту нисам се слагао са одаби…рима бачког епископа, тражио сам од Бога другога и добио сам га, владику Никанора! За сада је он тај којег пратим за којим идем, ако ли крене њиховим путем ето и мене у Гору као и сви преци моји што су отишли кад су морали. Није ово моја потреба да се правдам него потреба да знате да имате још нас а да нисмо тамо. Не желим напустити никога самовољно него истински по Богу, када оде странпутицом тада нећу више да га пратим. За сада и желим и морам. Како рече отац Илија ЗАКЛЕТВА ЈЕ ЗАКЛЕТВА. Одржаћу је према своме епископу до краја докле год буде Христоносац. Стога сви ви који сте изгубили Христоносца нека вас Господ укрепи на путу трагања – ДОБРОГ ПАСТИРА КОЈИ ДУШУ СВОЈУ ПОЛАЖЕ ЗА ОВЦЕ СВОЈЕ!
На спасење вам света причест и на свако добро литургијско собрање. Како ствари стоје ето и нас ускоро!
До скорог виђења остајте у молитвеној и братској љубави!
+ + +
ЂАКОН АЛЕКСАНДАР ЉУБАНИЋ:
ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ – НАРОДНИ ВЛАДИКА
Праштајте, оци и браћо!
У Србији је данас све лакше него ли ћутати. А и Господ рече: „Ако они ућуте камење ће проговорити“, па се и ја свенедостојни усудих да се са пар речи убројим у „они“.
У свом животу препуном тмине, увек сам се трудио да видим једну светлу тачку и у њој Господа који говори: Не бој се мало стадо… ево ја сам са вама у све дане до свршетка века. Следујући тој својој навици гледам на свеколику Србију, на распето Косово и Метохију, на прогнан народ, на немир у душама и срцима тог народа и видим само једну светлу тачку, а то је прогнани Преосвећени владика Артемије. И у тој светлој тачци видим Господа који опет говори: „Ја сам са вама“. И сва жалост због минулих дешавања окрену се на радост; како Господ све премудро устројава на спасење наше! Можемо само да певамо: СЛАВА ТЕБЈЕ, ГОСПОДИ!
Ко су до јуче биле владике, бар у ужој Србији? То је за народ био неко далек, стран, у брзом ауту, скривен иза затамљеног стакла, неко ко је у Цркви лепо обучен и има круну која сија, неко кога се свештеници плаше и кога сви морају да љубе у руку. Самим тим гледањем са дистанце, и тим великим одстојањем у свему, владика је био неко стран свом сопственом народу. Скоро да је дошло време да ако случајно зауставите било којег православца и питате га ко ти је владика, он на место одговора слегне раменима (и то је срећа, ако само тако одговори и не коментарише ништа), и када се изгубила готово потпуно та нит између народа и епископа, па се уз то појавише и неке за народ нове молитве и службе које народ није виђао и које још више продубише постојећи јаз (јер за народ све што је ново није његово и страно му је и прима са резервом). Но, погледа Господ на народ свој, смилова му се и даде нам народног владику у лику преосвећеног Артемија. Није зато ни чудо што је владика Артемије толико поштован у народу, јер када човек погледа у огледало види и себе и преосвећеног Артемија. Види онога ко дели судбину народа, а будући да дели његову судбину, човек састрадалнику своме најрадије даје место у срцу своме. Прогнан народ – прогнан владика; народ материјално сиромашан – владика исто; народ се бори за Срце Србије, страдално Косово – и владика је у истој борби; народ пеку ране, и владику пеку ране свог народа; народ носи крст – владика носи и народни и свој.
Заиста, нико тако није приближио народ Господу и Господа народу као НАРОДНИ ВЛАДИКА. Ето, браћо моја по Путиру и сапутници у овом животу, то је та светла тачка у овој тмини: НАРОДНИ ВЛАДИКА – преосвећени Артемије, кога посла Господ да нас Еванђелским путем, који утабаше наши Свети преци, поведе у вечну Радост, да се вечно радујемо и са Светима обитавамо у наручју Свемилостивог Господа. Слава Теби, Господе! На многаја љета, Преосвећени владико Артемије!
Праштајте још једном, оци и браћо! Срце ме натера да ово кажем. Знам да има оних којима ово моје писаније неће бити пријатно. Ја се унапред извињавам, јер није ми била намера да стављам нечије врлине и мане на кантар – ко сам ја да то мерим? – него сам само хтео да проговорим језиком народа. Свима онима којима ово није по вољи унапред Јеванђелски одговарам:
Ако зло рекох, докажи да је зло, а ако је добро зашто ме бијеш?
Ђакон Александар Љубанић
