ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
Дана 1. октобра, ове године, на гробљу манастира Светог Николаја Чудотворца у Лозници код Чачка, сахрањени су земни остаци новопрестављене монахиње Христове Макрине (Милошевић), сестре поменутог манастира.
Опело монахињи Макрини служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу г. Ксенофонт уз саслужење Његовог Преосвештенства хорепископа старорашког и лозничког г. Николаја и више свештенослужитеља епархије у егзилу. У опелу су молитвено учешће узели многобројни монаси и монахиње епархије, сродници, бројни верници и познаници покојнице.
Након одслуженог опела Преосвећени Владика Ксенофонт је одржао погребно слово. У својој беседи Владика Ксенофонт је рекао:
„У овај задњи дан нам је сестра Макрина постала учитељица. И данас нас учи, иако ништа не говори, иако се усне њене не покрећу и никад се више до страшнога суда, дакле, неће покретати, али нас учи својим примјером, и шта нам говори? Не проводите живот узалуд, не бавите се малим, ситним и неважним стварима него размишљајте о овоме дану, јер у овоме дану, овај дан је суштина свега, када човјек од земље одлази на небо, дакле, када душа бесмртна одлази у загрљај бесмртног Господа коме је служила, неће нам тада ништа бити битно од овоземаљскога, неће нам бити битни ни сродници, ни пријатељи јер нам нико тада не може помоћи осим наравно молитве. Благи Господ може да нас лиши онога страшнога призора да гледамо ваздушна митарства и да нас демони муче на митарствима и да, не дај Боже, душа наша заврши у мјесту вјечнога мучења. Томе нас данас поучава сестра наша Макрина, а ми се њој захваљујемо и обраћамо јој се као живој, јер нема мртвих пред Богом, да Бог није Бог мртвих него да је Бог живих, да је Бог Аврама, Исака и Јакова и свих наших праотаца и свих наших светитеља који пред престолом Господњим служе, који се Господу радују и надамо се да ће Господ да прими тамо и сестру нашу Макрину, да јој опрости сваки грјех који је учинила вољно и невољно, као што смо се много пута помолили, поменули и да оном вјером којом је живјела, а заиста је живјела и вјеровала у Васкрслога Христа, да јој тако по нелажном Христовом објећању и буде, да сваки који вјерује у Њега неће видјети смрти, неће видјети суда, него ће прећи од смрти у живот. Амин. Боже дај. Бог душу да опрости“.
Потом су земни остаци монахиње Христове Макрине предати мајци земљи да их чува до свеопштег васкрсења.
Монахиња Макрина рођена је 27.7.1948. године у породици Станковић, од оца Животе и мајке Станије у селу Голобок код Смедеревске Паланке. На крштењу је добила име Владанка. Завршила је учитељску школу у Смедеревској Паланци и предано радила као учитељица у Голобоку, Београду и Смедеревској Паланци до пензије. Као учитељица била је вољена и поштована од својих ученика, од којих су неки остали са њом у контакту и након њеног одласка у манастир где су је и посећивали. Била је удата и има кћер Јелену.
2006. године у васкршњем посту ступа у манастир Боговађу. Након 6 месеци од доласка у манастир игуманија Агнија јој предлаже монашење. Због кратког времена искушеништва сестра Владанка има недоумицу због које инсистира да иде код игумана Николаја у манастир Црна Река на духовни разговор и благослов. Мати Агнија јој то радо благослови и одлази заједно са њом. Након благослова оца Николаја, сестра Владанка пристаје да се замонаши. Игуманија Агнија јој унапред (по тамошњем обичају) казује које ће јој име дати, међутим, на самом монашењу игуманија изговара име Макрина. Касније је говорила да ни сама не зна зашто је рекла то име, ни ко је света Макрина? Монашење је обавио тадашњи епископ шабачко-ваљевски Лаврентије.
У Боговађи ревносно обавља сва манастирска послушања, труди се у администрацији, кухињи, са пчелама, као гостопримац.
2011. у петровском посту монахиња Макрина због јереси екуменизма тајно напушта манастир Боговађу и долази у манастир-катакомбу у Горњој Врбави у исповедничку епархију рашко-призренску у егзилу.
Трудила се у монашком животу, била је ревносна у молитвама и црквеној служби, имала је послушање са пчелама, подучавала је почетнике читању црквенословенског језика. Главно послушање јој је било прављење просфора, на којем се трудила скоро до краја живота.
Више година је боловала од болести срца и паркинсонове болести. Свој крст болести носила је смирено и без роптања.
Упокојила се у Господу 29.9.2024. године, на дан када се слави икона Пресвете Богородице „Погледај на смирење“, која се празнује и на дан када се слави света Макрина.
Нека би Господ молитвама Пресвете Богородице погледао на смирење наше сестре Макрине и упокојио је у Небеским насељима и даровао јој живот вечни да би се вечно радовала у Господу, Женику своме.
Вјечнаја памјат!
Инфо служба
