Јован Тацис: Српски екуменизам у акцији

Прогон борбених антиекумениста у Српској Цркви изазива велику пажњу у целом Православљу.

Опште је мишљење да прогон који су екуменисти започели у Српској Цркви треба затим очекивати и у осталим помесним Православним Црквама.

Отуда и толика позорност и згражавање безакоњима која су учињена последњих неколико месеци.

Очигледно је из свега проживљеног током последњих неколико месеци да екуменисти неће бирати средства и методе да уклоне све који представљају препреку на њиховом путу.

У прилогу се налази текст Јована Тациса из Грчке Цркве, објављен у часопису Православна Штампа.

СРПСКИ ЕКУМЕНИЗАМ У АКЦИЈИ

Многострадална Српска Црква последњих месеци показује симптоме потпуне преданости јереси Екуменизма.

Већ годинама планиран прогон антиекуменистичких предањских клирика Српске Цркве, остварује се одмах након упокојења Патријарха Павла и избора новог Патријарха Српског Иринеја.

Екуменисти из Србије, следећи методе старих јеретика, сарађују са световним властима на постизању заједничког циља, уклањања ревносних Православних клирика.

Жртве немилосрдног прогона су Епископ рашко-призренски Артемије и његов заменик о. Симеон, као и клирици и монаси који остају уз њих.

Епископ Артемије је антиканонским радњама коначно удаљен са своје Епархије. То је дугогодишња жеља Шиптара са Косова, али и екумениста.

Први су га имали као велику препреку за остварење својих планова о независности Косова, други су га гледали као препреку за приближавање „у љубави“ са Папом и са Американцима.

Тако, скраћеним поступцима, без црквеног судског процеса, на основу непостојећих кривица, приступили су његовом коначном „пензионисању“.

Архимандрит Симеон, жртва лажних и монтираних оптужби, налази се у грчком притвору, током процеса са српским екуменистима, који чине све да постигну његово изручење Србији и да га сместе у затвор за тобожњу злоупотребу новца.

Напокон, монаси и свештеници који настављају да се супротстављају захтевима српских екумениста бивају кажњавани забраном причешћа или их прогањају из њихових манастира. У многим српским манастирима преовлађује закон епископских претњи наметањем епитимија свима који се не саображавају наредбама Епископа.

Српска Црква прогоњена је изнутра. Оно што борбени клирици нису претрпели од Шиптара или током бомбардовања НАТО, сада подносе чињењем екуменстичких епископа и клирика.

Духовна деца великог антипапистичког и антиекуменистчког Старца Јустина Поповића једног дана званично признају светост свога Старца а следећег дана уклањају коначно из Епархије рашко-призренске њиховог духовног сабрата, јединог настављача учења светога Јустина Поповића!

Српска Црква претвара се у екуменистички театар апсурда. Многи српски Епископи и клирици брзо су заборавили страдања која је њихова отаџбина претрпела, и сада трче у загрљај Папе, Шиптара и Американаца. Сви који постану препрека њиховом екуменистичком путу бивају насилно уклањани.

Прогон предањских православних клирика Српске Цркве не треба да остави незаинтересованим вернике других Православних Цркава. Ако екуменисти постигну свој циљ и маргинализују борбене вернике који се не потчињавају њиховим наредбама, тада је сигурно да ће сурови прогони од стране екумениста бити примењени и у другим Православним Црквама.

Јован Тацис, теолог