Почетна / АРХИВА / Четрдесетодневни помен Хорепископу Николају

Четрдесетодневни помен Хорепископу Николају

У манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, 18. новембра, служена је Света заупокојена Архијерејска Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Хорепископу Николају. Заупокојену Литургију је служио Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење више свештенослужитеља епархије. Литургији су молитвено присуствовали Њихова Преосвештенства Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт и Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум, као и бројно монаштво епархије.

Након Литургије Владика Максим се обратио присутном народу архипастирском беседом. У својој беседи, владика је указао на једну од главних мана савременог човека – његову претерану окренутост земаљским стварима, која за последицу има губитак оне огњене ревности која је красила свете људе. У овом смутном времену, пројава безграничне Божије милости огледа се управо у животу и лику пламеног слуге Божијег, блаженопочившег Владике Николаја, о коме је Владика Максим беседио: „Свако ко је њега познавао, посматрао његов земаљски живот, видео је у њему управо само то – огањ истине, огањ побожности, огањ благочешћа, огањ ревности за веру православну, али оне светоотачке ревности, која је била потпуно идентична ревности нашег блаженопочившег старца, Владике Артемија. Ревности која није плод неког фанатизма, неке гневљиве људске природе, већ ревности која је сједињавана кротошћу и благошћу. Сједињавана, дакле, благодатним једним животом, једним благодатним преображајем њихових душа. И један и други, и Преосвећени Владика Артемије и његов духовни син, Преосвећени и блаженопочивши Владика Николај, следили су управо тај принцип светоотачке ревности, у којој се сједињује ревност за истину, огњена ревност за истину вере православне, са кротошћу, која сведочи присуство огња благодати. И блаженопочивши Владика Николај непрестано је настојао да разгори у души својој управо ту благодат, тај огањ благодати истине Божије и борио се и трудио се кроз свој монашки живот да тај огањ благодати истине Божије у његовој души никад не загасне, да никад не буде поколебан“.

После Свете Литургије, на гробу Владике Николаја одржан је парастос, којим је началствовао Епископ Ксенофонт уз саслужење Хорепископа Максима, Хорепископа Наума и бројних свештеника и свештеномонаха.

По свршетку парастоса присутнима се пригодном беседом обратио Владика Ксенофонт, поручивши:
„Сваки пут када се за његову душу молимо и будемо се молили, јер од њега ћемо искати његове свете молитве, сигурни смо да је човјек који је онако живео овдје на земљи и онакав нам пример овдје на земљи давао – и монашки, и хришћански, и свештенички, и на крају и епископски, и људски, прије свега – да га Бог није оставио, и да га је Бог показао и примио као Свога“.

Уследила је трпеза љубави, коју је за све присутне приредило манастирско братство.

Инфо-служба

Све беседе Хорепископа Максима налазе се овде.