Крстопоклона недеља у манастиру Светог Симеона Мироточивог у Дежеви

Крст је подношење не само видљивих и спољашњих невоља, него и унутрашњих, душевних: мрака, тескобе и томе сличног. Јер Бог ово шаље ради уништења наше гордости и задобијања смирења.

Преподобни Макарије Оптински

Трећа Недеља Великог и Часног поста, назива се Крстопоклона. Тада се у храмовима износи Часни Крст да би му се верни поклонили и били укрепљени његовом силом, и да би се подсетили страдања Господа нашега Исуса Христа који је ради нашег спасења претрпео смрт на Крсту. На Крстопоклону недељу, 6/19. марта, ове године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Симеона Мироточивог у Дежеви уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Висариона (Шуловића) и јерођакона Паладија (Матића). Литургији је присуствовало око стотину верника из Новог Пазара, Рашке, Лепосавића и Косовске Митровице. Многи од њих су се причестили пречистим и животворним Тајнама Христовим.

У својој архипастирској беседи Владика је говорио о крстоношењу:

“Свети Крст Господњи још нас опомиње, браћо и сестре, и подсећа нас и данашње свето Јеванђеље на речи Христове: “Ко хоће за Мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за Мном иде“. Господ Христос је Крстоносац и за Њим се не може ићи без крста. Он је носио Свој Крст а нас позива да узмемо свој крст, јер Његов је претежак за наша плећа, него да узмемо свој крст и да идемо за Њим. За Христом се без Крста не може ићи. А шта је тај крст наш који треба да узмемо? То су све невоље, страдања, проблеми у овоме животу које Бог допушта нама да би смо ми показали чврстину, одређеност и истрајност у нашој вери. Дакле, сва страдања која нам се дешавају, сви проблеми, сви прогони, искушења треба да их примамо као из руке Божије и да их стрпљиво и са благодарношћу Богу подносимо. Јер постоји и крст који не спасава, то је крст онога разбојника са леве стране на Голготи, који иако је висио на крсту није добио спасење јер није веровао у Распетога Господа Христа. А тако и данас, браћо и сестре, Хришћанин се познаје по томе што носи крст свој, што значи што са трпљењем прима и подноси све тегобе и невоље овога живота.

А остали који нису Хришћани, и они имају неки крст као онај разбојник, али крст који не спасава. Нема човека на земљи па био он Цар или не знам који други човек велики на земљи а да нема својих животних проблема, страдања, болести и на крају смрт. Дакле, без крста се у овоме свету не може живети. Разлика је само да ли је наш крст спасоносан за нас што га носимо или је просто, нешто што не схватамо зашто га носимо. Ми као Хришћани, православни знамо зашто смо православни Хришћани, знамо за позив Господа Христа, да кренемо за Њим, да идемо за Њим са крстом својим, што значи са спремношћу, са трпљењем да примимо и поднесемо сва искушења, све невоље, све проблеме овога живота.“

Након Свете Литургије од стране манастирског братства уприличена је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

 

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.