А. Јевтић непожељан у Грчкој

Суноврат који су доживели тзв. Јустиновци у Грчкој Цркви, након акције започете 2010. у Епархији рашко-призренској, више је него очигледан. Ретки су они, може се слободно рећи, који на њих и даље гледају са симпатијама. Нескривено и јавно безакоње, које су учинили и чине, уз њихов несумњиви филопапизам и екуменистичко опредељење, учинили су своје. Открили су, заправо, своје право лице, које су до недавно прилично вешто скривали, и показали да су оно биле само маске.

Све то изазвало је не мало изненађење у Грчкој Цркви, али је до сада већ, од првобитног утиска и недоумице, прерасло у уверење и – разочарење. Као и у свест о нечасном коришћењу имена светога Јустина (Поповића) у циљу сопствене промоције и афирмације. Иза добре фирме, крије се – шта?

Будући веома свесни тога стања, и дотични се нерадо појављују у Грчкој. Један бастион био је, међутим, недодирљив, као непоколебљиво њихов и наклоњен њима. Ради се, наравно, о Светој Гори. Већ познати, пре свега велики, манастири, били су неодступно наклоњени њима. И то нису оклевали да покажу. Тамо су увек налазили прибежиште и примани са добродошлицом. Нарочито А. Јевтић, који је више пута ишао у „инвазије“ на Свету Гору, како би тамо износио своју слику свега и убеђивао их шта је исправно.

И тај бастион почео је, међутим, да се урушава. И тамо нема више увек добродошлице. И тамо се наилази на непријатан пријем. И тамо безакоње које су учинили, и чине, њихов непримерени филопапизам – наспрам геноцида над Србима у Другом светском рату који је благосиљао Ватикан – њихов неумерени екуменизам, наилази на отпор. Вапије за адекватним одговором. И одговор, по свему судећи, неће каснити. Показатељ тога је и искуство А. Јевтића током недавне посете Светој Гори, и својим „омиљеним“ манастирима.

Овога пута нису му прећутали сва безакоња која чини, и уз то их оправдава, кривотворећи истину. Нису му оћутали. Његова реакција била је добро позната. Али без ефекта. Осим што је потврдила његову слабост и његову немоћ. Његов очај и његов страх.

Суноврат и стрмоглав који нема краја. Осим на дну провалије.

Уредништво