БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2012.

А Р Т Е М И Ј Е
По милости Божијој православни Епископ
Рашко-призренски и косовско-метохијски
У ЕГЗИЛУ

Свему свештенству, монаштву
и свим верним синовима и кћерима духовним
сверадосни божићни поздрав
МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Гледам чудесну у преславну тајну“.
     „Данас се сва твар радује и весели,
      јер се Христос роди од Пречисте Дјеве“.
     „Данас се веселе и радују сви анђели
на небу“ и „сва племена на земљи“.
                                    (Из божићних стихира)

Таквим и сличним песмама и химнама, драга и вољена децо духовна, света Црква Православна дочекује и поздравља Богомладенца Христа, оваплоћеног Сина Божијег који долази на земљу, да би земљу учинио небом, да би нас људе вратио и привео Оцу Свом Небеском. Отуда је Божић за нас не само први и најрадоснији празник, него и мајка свих осталих празника које током целе године дочекујемо и прослављамо са песмама и химнама духовним, које хране и веселе душе наше ослобађајући нас земаљских уза греха и таштине.

Колико и колико празника и радости духовне, каже свети Григорије Богослов, свакодневно долазе к нама од божанских тајни! Но највећа тајна за нас остаје тајна Оваплоћења Сина Божијег, тог највећег дара Бога човеку, који, по светом Василију Великом, превазилази сваки ум сазданих бића, и остаје као вeлика тајна силаска Бога, Који се „уселио у нас“ као Богочовек, догађај надразуман и неизрецив. По природи својој ум људски је немоћан да продре у дубине премудрости Божије и да све објасни. Зато нам је Бог оставио веру као сигурнији орган познања, којом спознајемо и примамо надумне тајне Божије. То важи поготову данас, када је савремени човек потопљен у многе бриге и невоље свога времена. Душе људске су данас сасушене јер су се удаљиле од сладости божанске, и веома ослабиле због одсуства благодати и безброј невоља јавних и тајних, којима владају страсти и греси, те су сиромашне од спремности на жртву, а не због недостатка материјалних добара.

Запитајмо се, браћо „шта има сиромашније од витлејемских јасала“, „понизније од пелена“, „бедније од пећине“, у којима је, међутим „засијало богатство божанства“. Како да нам срце не затрепери од те радости? Од радости која нам је дошла са оваплоћеним Господом? Од радости због Оне која нам Га је родила – Владичице Богородице? чиме је Она постала наша утеха и потпора, као најнежнија мајка, која пружа своје руке нама ништавним људима да нам преда своје преслатко чедо Богомладенца Христа.

Размишљајмо, браћо, али не само данас на Божић, него свакога дана и часа, о блаженству Пресвете Богордице која доноси у свет Превечно Чедо Своје. Коју безграничну радост и благослов осећа свака мајка када угледа новорођено чедо своје, тог новог човека, као бебу повијену у пелене, да почива у њеном наручју. Коју радост осећа и Богородица овог момента када све бива „по речи“ Божијој. Колика је радост њена када даје живот Животодавцу и Створитељу своме. Која је њена радост од сазнања да у своме наручју држи савршену Божанску и савршену човечанску природу, међусобно нераскидиво сједињене у једној Ипостаси Бога Логоса. Колика је радост која се излива на род људски из худе пећине витлејемске, као из „раскошне палате“, обасјане незалазном светлошћу која облива сву твар. „Анђели неућутно певају, пастири у пољу ликују, мудраци за звездом путују, небо се весели, земља се радује“. Богородица, дакле, приноси човечанству радост послушања: „Ево слушкиње Господње“, насупрот Евиног преступа непослушања. Богородица дарује човечанству радост искупљења од страшне тираније смрти.

Зато никада не треба да заборавимо да се човек стално налази на раскршћу између послушања Богу и непослушања које одузима од човека рајске сладости ради којих је човек и саздан; између рођења и смрти; између подражавања вере првој од људи – Владичици Богородици, и искушења бого-противљења властољубивог Ирода. Не треба да заборављамо да Исус Христос од свога уласка у историју света сусреће неправду, притисак и гоњење од светске власти која угњетава убоге и немоћне. Христос је трпео од малих ногу гоњење и демонску силу најпре од безбожног Ирода, – а затим од фарисеја и садукеја, – као што су касније Његови следбеници и подражаваоци увенчани Мученици и Светитељи били гоњени и страдали од Ирода који богоборствује под разним именима, и кроз векове продужава и умножава зло и неправду међу људима.

То зло и неправду прогона започетог од Ирода, ево већ дуже време доживљавамо и подносимо и ми, децо моја духовна, само зато што желимо да останемо верни Богомладенцу Христу, да сачувамо и одржимо то богатство вере коју нам је Он оставио преко светих Апостола и светих Отаца; зато што желимо да останемо верна деца светога Саве, да наставимо путем који нам је он трасирао и којим су ишли наши славни и свети преци кроз векове до светог Владике Николаја и преподобног оца Јустина.

Никакво гоњење и страдање, без обзира од ког долазило неће нас одвојити од љубави Христове и скренути са Његовог пута, јер утеху налазимо у томе што знамо да ово зло и неправда које данас проживљвамо, није само наша „привилегија“, јер ево већ двехиљаде година обистињују се речи светог апостола Павла да ће „сваки који хоће побожно да живи бити гоњен“ и да нам „кроз многе невоље ваља ући у Царство Небеско“. А све то је само бледа слика оног мученичког пута Господњег на који је Он ступио од самог свог рођења; слика светих Мученика – витлејемских Младенаца – покланих по наредби свирепог Ирода. Јер сваки Ирод, звао се он Нерон или Диоклецијан, Хитлер или Стаљин, припадајући онима који мисле да „власт имају“, стичу лажно осећање да, имајући неку светску власт, имају и власт над животом и смрћу, те одричући Бога уваљују човечанство у погибељна страдања, жалост, „плач и ридање много“. Мученици, пак, и Новомученици наши непрекидно потврђују ону трагичну истину да „власти и управитељи овога века“ чине зло, али и охрабрују страдалнике да, моћна вера у Бога као Истинску власт над свима, вера у Творца и Господа, вера у Спаситеља и Цара живота, све ће то победоносно да порази. Тријумф такве вере и поверења показује нам Света Богородица која је својим послушањем „ево слушкиње Господње“, постала Духом Светим Посредница између људи и Бога, даровала Христу људску природу и постала Богородица.

Оно за чим чезнемо данас, браћо и сестре, није ослобађање од ових невоља и страдања, него стицање осећања дубине ове велике Тајне Оваплоћења, које нам Бог љубави приноси својим смирењем. Оно што тражимо јесте утемељење радостотворног поверења које тријумфује у срцима Праведних и Светих, радост просветљења Духом Светим који чини Светитеље да сијају. Чезнемо за радошћу анђела, пастира и мудраца, радошћу неба и земље, радошћу коју смо и сами имали и доживљавали као деца у нашим родитељским домовима и колибама приликом уношења сламе и бадњака. Радост од светлости бадњака која нас је подсећала на „светлост Истиниту која обасјава и просвећује сваког човека који долази на свет“.

„Када нађеш Христа“, говорили су Угодници Божији, „то ти је доста, не желиш ништа друго, имаш мир. Постајеш други човек. Живиш свуда где има Христа. Живиш на звездама, у свемиру, на небу са анђелима и са светима, на земљи са људима, са биљкама, са животињама, са свима и са сваким. Где постоји љубав према Христу, нестаје самоћа. Постајеш смирен, радостан, пун благодати. Нема меланхолије, ни болести, ни притиска, ни страха, ни суморности, ни пакла“. Само радост освећења. Та радост је Христос. Та радост је Спаситељ. Та радост је Избавитељ. Та радост је блаженство човека, рођење, васкрсење и спасење.

На крају, свима нама довикује свети Златоуст: „Гле, долази Бог и носи људско тело, улази, дакле, у реку историје и постаје човек који осећа глад, жеђ, хладноћу, – да би уклонио из нас тежину кривице и да нас поново помири са небом. До ове ноћи чуда, људи су умирали. Од сада неће умирати. Они ће спавати враћајући се у земљу из које су произашли, да би једнога дана васкрсли и радовали се радошћу бесмртном“.

После оваквих речи утехе, браћо и сестре, шта нам друго преостаје него да се радујемо и „за све“ Богу благодаримо. Са тим молитвеним жељама, и ја вас све још једном поздрављам сверадосним поздравом

МИР БОЖИЈИ! – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
СРЕЋНА ВАМ НОВА 2013. ГОДИНА!

Ваш молитвеник пред
Богомладенцем Христом
+ Епископ АРТЕМИЈЕ

О Божићу 2012. године