Света Великомученица Марина у Дудовици

„Родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у 12 својој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва. Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком.

Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што св. Марина одговори: „нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему“. Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу.

У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља“. И Марина би исцељена силом Божијом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус с ангелима.

Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука св. Марине налази се у ман. Ватопеду у св. Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир св. Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дирнути ни у светињу нити у имовину овог манастира. Једно времеТурчин је био тутор овог манастира.“

На празник Свете Великомученице Марине, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу, служио је први пут Свету Архијерејску Литургију у Дудовици, у Катакомби посвећеној Светој Марини, уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије.

Поред мати Антусе домаћин овогодишње славе био је брат  Милан Павловић из села Латковића код Лазаревца, а залог славског колача за следећу годину преузели су Игор Матијевић из Рудоваца и Миле Стојановић из Београда.

У својој празничној беседи Епископ Артемије је нагласио да је мати Антуса са монахињом Олимпијадом дошла овде пре две године, захваљујући Драгану и Ангелини Христивојевић: „Благодат Светога Духа данас нас је сабрала браћо и сестре са разних страна у ову нову нашу богомољу да прославимо Господа нашега Исуса Христа са Оцем и Духом Светим и да почнемо богослужење и у овој нашој најмлађој катакомби. Ово је дакле још једно огњиште вере православне, вере светосавске које је Господ благословио да се овде подигне, да се оформи на челу са мати Антусом и њеним сестрама које су овде дошле пре две и по године, милошћу Божјом и добротом оних који су нам даровали ово место овде, Драган и Ангелина Христивојевићи.“

Након духовног укрепљења сви присутни су се телесно укрепили на трпези љубави.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.