Недеља двадесет и четврта по Духовдану у Љуљацима

„Павши пред Спаситељеве ноге, Јаир је гласно пред свима молио Господа за исцељење своје кћери. И био је услишен. Ништа не рекавши, Господ је устао и пошао дому његовом. На путу ка Јаиру била је исцељена крвоточива жена, свакако, не без њене молитве, премда и није звала речима, нити падала пред ноге Господње. Она је имала само срдачну молитву вере. Господ је, пак, и њу услишио и исцелио.

Ту се све извршило неприметно. Крвоточива се срцем обратила Господу; Господ је чуо вапај њеног срца и услишио молбу. И код жене и код Јаира молитва је по суштини једна, премда се и може направити разлика у степену. Такве молитве, пуне вере, наде и преданости, никада не остају без услишења. Понекад се чује: „Молим се, молим се, а молитва моја никако да се услиши“. Потруди се, међутим, да дођеш до мере молитве којој се не отказује, и увидећеш због чега није била услишена.

Уколико будеш у молитвеном положају као Јаир, или у простом, обичном, као и сви остали, слично крвоточивој, у твом срцу ће се јавити права молитва, и несумњиво доћи до Господа, приволевши га на милост. Најважније је, дакле, доћи до такве молитве. Труди се и доћи ћеш. Сва молитвена правила имају за циљ да молитвенике доведу до такве мере молитве. Сви, који разумно проходе тај молитвени пут, долазе до свога циља.“

Двадесет и четврту недељу по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу, служио је Свету Архијерејску Литургију у Љуљацима, уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије.

И овога пута верници су се окупили на Светој Литургији.

У својој беседи Владика Артемије је оценио да у Цркви Божијој ми доживљавамо исцељење од болести, како душевних тако и телесних:

„Јер сви наши манастири су болнице, где многи болесници долазе од физичке болести и добијају здравље. Свети Василије Острошки, свети Петар Коришки, свети Наум Охридски и многи, многи други наши манастири, служе за исцељење од разних болести верноме народу. И милиони људи је васкрсло, не телом него душом. Јер душа која греши остаје у смрти. А кроз покајање, ми вас крштавамо за живот вечни. Најпре у светој Тајни крштења у којој добијамо благодат Божију, да живимо по заповестима Божијим, по закону Божијем. А онда када и као људи грешимо, Господ је знао нашу слабост и нашу немоћ, да ћемо по слабости грешити, па је оставио лек, један једини лек а то је света Тајна покајања и исповести. Нема другога начина да очистимо душу своју, да припремимо себе за живот вечни, сем користећи ову свету Тајну, а њу можемо користити много пута у животу.

Након Свете Литургије приређена је трпеза љубави.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.