Епископ Артемије: У јединству сам са Црквом

АРТЕМИЈЕ: У ЈЕДИНСТВУ САМ СА ЈЕДНОМ,
СВЕТОМ, САБОРНОМ И АПОСТОЛСКОМ ЦРКВОМ!

Епископ рашко-призренски г. Артемије дао је интервју за недељно издање Вечерњих Новости од 21. новембра 2010, из којега, због њиховог значаја, доносимо најважније делове.

1. Одлука Сабора о мом рашчињењу неуставна је, противна канонима и за мене нема никакав значај. И даље сам оно што сам био.

2. Нисам се ни од кога одвојио. И даље сам у јединству са Једном, Светом, Саборном и Апостолском Црквом Као и са Светим Апостолима, Светим Оцима, Светим Савом, Владиком Николајем, оцем Јустином и свим православним хришћанима који поштују црквени поредак. Ко се одвојио од тог принципа, нека види сам ко је и где се налази.

3. Успротивили сте се одлукамa црквених органа. Није ли то удар на јединство Цркве?

– Показивао сам да сам за јединство, ред и поредак у СПЦ. Зато сам и прихватао неканонске одлуке, иако се са њима нисам слагао. Прихватао сам их ради мира и јединства Цркве. Поштовао сам забрану свештенодејствa, како им не бих дао повода за нешто даље и горе. Очекивао сам да се на Сабору та ствар разреши и да успоставимо канонски поредак у Српској Цркви. Очекивао сам да ће и Синод имати исти циљ. Међутим, њиховим неканонским одлукама и санкцијама нема краја. Неуставно су ми забранили боравак на Косову и Метохији, бригу за моју духовну децу, свештенодејство…

Одговорио сам Синоду да се све до валидне пресуде Црквеног суда нећу повиновати неканонским одлукама и да сам ја доживотни Епископ Епархије рашко-призренске. Јер за ових девет месеци никакав процес против мене није покретан, вођен, нити има пресуде. Постоје само одлуке које су донели гласањем, као да се ради о Народној скупштини а не о Цркви.

4. Зашто сте, када се очекивало да се појавите пред Сабором, кренули на Косово?

– На Сабор нисам био позван. А уместо да се ова питања ставе пред Епископе и да Сабор донесе одлуку о томе, они су поред живог канонског Епископа поставили на његово место нашег некадашњег викара Теодосија Шибалића. То је преступ због кога би сви они требало дса буду лишени чина. Када сам то сазнао, одлучио сам да покажем да сам ја законски Владика. Епархија рашко-призренска је моја и служењем Литургије у манастиру у Дубоком Потоку желео сам да и практично покажем пред очима целога света шта је суштина проблема.

Нетражено сам добио пратњу полиције која је свуда уз мене. Чујем да је подигнута кривична пријава и да ми следи хапшење. Видећемо и то. Нек и то пише у биографији Владике Артемија. Боже мој, и затвор је за људе.

5. Плашите ли се хапшења?

– Зашто да се плашим? Знам да не постоји никакав разлог. Ако неко има доказе о мојој кривици, нека их покаже. Кажу да сам узурпирао црквену имовину. Понео манастир Дубоки Поток на леђима?

6. Шта би највиши органи СПЦ требало да учине да бисте Ви прихватили њихове одлуке?

– Да се анулирањем неканонских одлука Синода и Сабора покају. Ако сматрају да постоји моја кривица, нека се води редовни судски црквени поступак. Уколико се она докаже, нека донесу валидну пресуду. Тек тада ја престајем бити то што јесам. А те пресуде нема. Ништа није утврђено, јер се није чула и друга страна. Чак и у Уставу СПЦ стоји изричито – нико не може бити кажњен без претходног саслушања.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:308486-Artemije-Nisam-raskolnik