Крстопоклона недеља у Новом Вазнесењу

Треће недеље Великог поста обавља се служба у част Крста Господњег, који се после Великог славословља, свечано износи на средину храма ради поклоњења, услед чега не само та недеља, то јест тај недељни дан, него и читава седмица која следи, носе назив Крстопоклона. У средини поста крст се износи како би ободрио и окрепио духовне силе оних који посте, подсећајући их на страдања Господња претрпљена ради нашег спасења и преславно васкрсење Његово које је затим уследило.

Због тога Црква, прослављајући Крст Господњи, пева: „Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и свјатоје Воскресеније Твоје славим“. Изношење Крста обавља се на исти начин као за празник Воздвижења, али нема подизања, већ само поклоњење Крсту уз појање: „Кресту Твојему“. Ово поклоњење Крсту понавља се такође у понедељак и среду Крстопоклоне седмице на Првом часу, уместо појања: „Стопи моја направи по словеси Твојему…“ и у петак након отпуста свих часова, када се након целивања Крста он односи у олтар. Приликом поклоњења крсту увек се певају стихире: „Придите, вјернији, Животворјашчему Древу поклонимсја…“

На Крстопоклону недељу, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру „Ново Вазнесење“ уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије.

У својој беседи Владика је истакао:

У житијама Светих има један диван пример, једна жена је сваке недеље долазила у Цркву и пред иконостасом пред Господом плакала и лила сузе. Свештеник је посматрао то и једном приликом приђе и каже: „Сестро шта је, што толико тугујеш, шта те толико мучи од чега ти патиш толико каже, вапијеш Богу.“ Каже: „Господ ме оставио.“ „Како те оставио Господ?“ „Три године немам никаквог искушења. Па молим Бога да ми пошаље нешто, што ће ме укрепити на моме путу.“ Дакле то је пример како ми треба да прихватамо оно све што нама Господ допусти, ради нашега смирења, ради нашега спасења. То је наш крст браћо и сестре, који треба да носимо у овоме животу идући за Господом Христом. Тако су радили сви Светитељи Божији, када погледате житија Светих, или календар, овај мали џепни календар и видите свакога дана, по један или више Светитеља које Црква прославља. Мали је то број у календару. Неизмерно је много, много већи који нису уписани у календар. А које и чија имена само Бог зна, и које је Он удостојио Царства свога небескога.

Након Свете Литургије, приређена је трпеза љубави.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.