Охридски Пролог (Свети Николај Охридски и Жички)

8. ФЕБРУАР

1. Свети великомученик Теодор Стратилат. Има мучеништва драгоценијег од драгоценог. Драгоценост мучеништва зависи од величине блага које један хришћанин напусти, и место тога прими страдање; и зависи још од величине страдања, које он поднесе Христа ради. Свети Теодор, војвода римски, у војсци цара Ликинија, и градоначелник града Ираклије, презре и своју младост, и лепоту, и чин војводски, и милост царску, и место свега тога прими на се грозне муке Христа ради. Најпре би Теодор шибан, и прими шест стотина удараца по леђима и пет стотина по трбуху; потом би на крст дигнут и сав стрелама изрешетан. Најзад мачем посечен. Зашто све то? Зато што Теодор свети љубљаше Христа Господа изнад свега у свету; што презре глупу идолопоклоничку сујеверицу цара Ликинија, што скруши идоле од сребра и злата, и раздаде комађе од њих сиромасима; што обрати многе у веру Христову, и што позва и самога цара Ликинија да се одрече идола и поверује у јединог живог Бога. За све време мучења свети Теодор је непрестано говорио: „Слава Теби Боже мој, слава Ти!“ Пострада свети Теодор 8. фебруара 319. године у три часа по подне, и пресели се у царство Христово. Он се сматра заштитником војника који га призивају у помоћ. Чудотворне мошти његове пренете су из Евхаите у Цариград и сахрањене у цркви Влахерни (в. 8. јун).

2. Свети пророк Захарија. Једанаести од мањих пророка. Заједно с пророком Агејем побуђивао кнеза Зоровавеља да обнови храм јерусалимски. Прорекао свечани улазак Христов у Јерусалим на магарету, младету магаричину; (Зах 9, 9) и Јудино издајство за тридесет сребрника: и измјерише ми плату, тридесет сребрника; (Зах 11, 12) и бежање апостола од Христа у време Његовог страдања: удариће пастира, и овце ће се разбјећи. (Зах 13, 7) Пророк Захарија назива се Срповидцем, зато што је у визији видео срп што силази с неба да покоси неправеднике, нарочито лопове и хулитеље имена Божјег. Упокојио се последње године царовања Дарија Хистаспа, око 520. године пре Христа.

3. Свети Сава II, архиепископ Српски. Син краља Стефана Првовенчаног а синовац светог Саве I. Пре монашења звао се Предислав. Следујући пример свог великог стрица Предислав се замонаши и ревносно преда подвигу. Изабран за архиепископа српског после светог Арсенија, под именом Саве II, он је управљао црквом с великом преданошћу и љубављу. Упокојио се 1268. године. Мошти му леже у манастиру у Пећи.

Предислав се загледао,
Млад Предислав заплакао.
Краљица га мајка пита,
Куд му поглед тако скита?
– У што гледаш, Предиславе?
– У лик стрица, светог Саве.
Краљ Стефане сину рече:
– Да те женим, слатки сине,
– Ја се старим, време тече,
Коју волиш? Кажи име!
A Предислав оца штује
Ал’ за жену ни да чује.
Предислав се монах гради,
Христовом се речју слади,
И назва се Сава Втори,
Сузе рони, па говори:
– Настављај ме, свети Саво,
Јевађелским путем право!
Умре краље и краљица
И патријарх Арсеније,
Оста црква удовица.
Од части се Сава крије,
Ал’ част двојна на њег слети:
Би владика, и још – свети.

РАСУЂИВАЊЕ

Св. Серафим Саровски пише о очајању: „Као што се Господ брине о нашем спасењу, тако се човекоубица ђаво стара да доведе човека до очајања. Јуда издајник био је малодушан, и неискусан у борби, зато ђаво, видећи га у очајању, напао је на њ и принудио га да се удави. А Петар, тврди камен, павши у велики грех, као искусан у борби, није очајавао и није изгубио присуство духа, но пролио је горке сузе од топла срца, и ђаво видећи то, побегао је од њега као огњем опаљен. И тако, братије, учи преподобни Антиох, када очајање нападне на нас, не треба да му се подамо, но укрепљени и ограђени светом вером, с великим мужеством рецимо лукавоме духу: „Шта имаш ти с нама, отпадниче од Бога, бегунче с неба и робе лукави? Ти нам не смеш ништа нахудити. Христос, Син Божји, има власт над нама и над свим. А ти, пагубниче, удаљи се од нас! Укрепљени Његовим часним крстом ми попиремо твоју змијску главу.“

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса као војводу и то:
1. као војводу који је изашао у борбу против сатане,
2. који је изашао у борбу против греха у људима,
3. који је узео у одбрану добро од зла у свету,
4. који је победио сатану, грех и смрт.

БЕСЕДА

о томe како прави хришћанин срета мржњу света

И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради (Лк. 21, 17)

Сви који воле себе више него Бога, омрзнуће на следбенике Господа Исуса;

Сви који воле тело више него душу, омрзнуће на следбенике Господа Исуса;

Сви који воле овај свет више него вечно Царство Божје, омрзнуће на следбенике Господа Исуса;

Сви који воле грех више него врлину, омрзнуће на следбенике Господа Исуса.

Број ових мрзитеља имена Исусовог некад је већи, некад мањи. Но ма колики да је њихов број, не бојте се, браћо, јер број ангела и светитеља јесте огроман. Број ваших сродника на небесима, то јест оних који љубе Господа Исуса, превишава број звезда на небу и песка у мору. О не бојте се, с вама је Христос, а то значи да сте ви увек надмоћнији од мрзитеља ваших. Кад је Најјачи на вашој страни, ви сте увек многобројнији, јер сте увек јачи од свакога броја непријатеља ваших.

О Господе Исусе, Господе свесилни, само Ти увек буди с нама, и помози нам, да ми увек будемо неодступно с Тобом, и страха ће нашег нестати. Теби слава и хвала вавек. Амин.