Преподобни Јован Бунарац

29. МАРТ

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ

ЈОВАНА БУНАРЦА (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за март)

 

У Јерменији живљаше једна веома богата и богобојажљива жена, по имену Јулијана. Као млада, она остаде удовица са двоје деце, Јованом и Темистијом. Пошто тадашњи незнабожни цареви издадоше указ и наредбу о гоњењу на хришћане, Јулијана се уплаши, узе своју децу, отиде и склони се у једну усамљену и забачену кућу. Тако сакривена, она васпитаваше своју децу у науци и страху Господњем. А синчић њен Јован, чим би дошло време молитве, остављао је мајку и одлазио у цркву. И пошто би се тамо прикривен помолио, он се опет враћао својој мајци. У то време сви су се хришћани скривали из страха од идолопоклоника. А када једном по обичају свом Јован оде у цркву на молитву, нађе га тамо неки богољубив хришћанин и саветова му да је боље да иде у шуму на молитву него у цркву, јер је у опасности да падне у руке идолопоклоницима. Јован послуша тај савет, и рече својој мајци: Госпођо мајко моја, један богољубив хришћанин позвао ме да идем до њега, а ја сматрам да треба за то да затражим од тебе благослов и молитву, па онда да идем. Мајка га пусти, мислећи да ће се он брзо вратити.

Пошто се поздрави са мајком и сестром, он оде у пустињу код једног египатског монаха, по имену Фармутије. Ту се најпре подвизавао под руководством свога духовника Фармутија, који се толико беше удостојио код Бога, да му ангел Божји свакога дана доношаше хлеб. Потом узе благослов од свога духовника и повуче се дубље у пустињу. Тамо пронађе један сух бунар, у коме беше много шкорпија и змија. Он се помоли Богу и скочи у бунар. При томе га анђео Господњи прихвати и сачува неповређена, јер бунар беше дубок двадесет аршина.

Кад се обрете на дну бунара, он рашири руке крстолико, и тако проведе у молитви четрдесет дана, не једући, не пијући, не спавајући и не спуштајући руке. А све животиње одмах побегоше. Анђео Господњи, који свакодневно доношаше хлеб Фармутију, стаде доносити и Јовану, али не непосредно већ преко Фармутија, да се Јован не би погордио пошто је био млад. А Анђео рече Фармутију: Ево, Господ ти шаље овај хлеб да га даш ави Јовану који се налази у сухом бунару. А Јован, примивши хлеб од Фармутија, заблагодари Богу и једе. И продужи Јован славити Бога. И сваког дана добијаше хлеб од старца. Али ђаво, не могући да гледа подвиге Јованове, претвори се у слугу и, дошавши к старцу Фармутију, преласти га својим речима. И одоше заједно до сухог бунара, и стаде старац Фармутије да саветује Јовану оно што не треба. Јован разумеде да је то ђаволова замка, и онда исправи старца и посрами ђавола, и тако их одасла обојицу, не претрпевши никакву штету по себе.

После тога ђаво сакупи мноштво демона, и преобличи их у личности Јованове мајке и сестре и његових пријатеља и рођака и слугу и робова и познаника. Сви они дођоше код бунара, и на његовом отвору плакаху и кукаху, преклињући Јована да изађе само да га виде и да им каже неколико речи. Али светитељ се на дну бунара мољаше Богу, и уопште им се не одазва. Тада демони постадоше невидљиви.

Пошто преподобни Јован проведе десет година у сухом бунару, и изврши васцело подвижништво и врлину – ατώρθωσε πασαν ασκησιν και άρετήν (= доживе васцело подвижништво и врлину), тада вођен ангелом Божјим дође к њему да га сахрани неки монах Хрисије, који се тридесет година подвизавао у пустињи. И три дана стајаше Хрисије крај отвора бунара, заклињући Јована свемогућим Богом, да не сакрије од њега ниједну своју врлину, него да му их каже, пошто тако угоди Богу. Тада се догоди чудо нечувено: подиже се бунарско дно и изнесе преподобног Јована; и сретоше се двоје преподобних и поздравише се. И пошто није било лепо да одбије заклетву којом га преподобни Хрисије беше заклео, блажени Јован му исприча цео свој живот и своје подвиге. Затим целивавши Хрисија светим целивом и опростивши се са њим, он отиде ка Господу.

Тада Хрисије ископа гроб, својом расом покри мошти преподобног Јована, и поклопац од бунара метну преко гроба. Затим изврши опело. И после тога посади на том месту једну палму, и – о чуда! палма одмах пусти корење, и порасте у велико дрво, и процвета, и даде. зрео род.

Гледајући ово чудо, Хрисије заблагодари Богу говорећи: Хвала Ти, Господе, што оне који Те љубе и славе, Ти прослављаш и чиниш наследницима царства Свог! – И док Хрисије тако расуђиваше молећи се, узе га Дух Господњи и однесе на место где се подвизавао. Потом позва једног побожног и вичног човека, и замоли га да запише оно што он виде и што чу.

Преподобни Јован живео у четвртом столећу.