Дневно Јеванђеље

СУБОТА ШЕСТА Великог поста

Васкрсење ЛАЗАРЕВО

Читање из Светог Јеванђеља по Јовану

(Зачало 39 – Гл. 11, ст. 1-45)

 

У вријеме оно, бијаше неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њезине. А Марија, чији брат Лазар боловаше, бјеше она која помаза Господа мирисом и обриса ноге његове својом косом, онда сестре послаше к њему говорећи: Господе, ево болује онај кога ти љубиш. А када чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу. А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара. Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на мјесту гдје бјеше. Послије тога рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју. Рекоше му ученици: Рави, сад Јудејци тражаху да те каменују, па зар опет идеш онамо? Исус одговори: Није ли дванаест часова у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види свјетлост овога свијета; а ко иде ноћу спотиче се, јер нема свјетлости у њему. Ово каза, и потом им рече: Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим. Онда рекоше ученици његови: Господе, ако је заспао,устаће. А Исус им бјеше рекао за смрт његову, они пак мишљаху да говори о починку сна. Тада им Исус рече отворено: Лазар умрије. И мило ми је због вас што нисам био ондје, да вјерујете; него хајдемо њему. Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим. Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу. А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест стадија. И многи од Јудејаца бијаху дошли Марти и Марији да их тјеше за братом њиховим. Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сјеђаше дома. Онда рече Марта Исусу: Господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог. Рече јој Исус: Васкрснуће брат твој. Марта му рече: Знам да ће васкрснути о васкрсењу у посљедњи дан. Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот: који вјерује у мене ако и умре, живјеће. И сваки који живи и вјерује у мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово? Рече му: Да, Господе! Ја вјерујем да си ти Христос Син Божији који долази у свијет. И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: Учитељ је дошао и зове те. Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему. Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на ономе мјесту гдје га срете Марта. А Јудејци, који бијаху са њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје. А Марија, чим дође гдје бјеше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат. Онда Исус, кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди, и рече: Гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе, дођи да видиш. Исусу ударише сузе. Онда Јудејци говораху: Гле, како га љубљаше. А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слијепоме учинити да и овај не умре? А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то бијаше пећина, и камен лежаше на њој. Исус рече: Склоните камен! Рече му Марта, сестра умрлога: Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу. Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако вјерујеш, видјећеш славу Божију? Тада склонише камен гдје лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: Оче, благодарим ти што си ме услишио! А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао. И ово рекавши, викну громким гласом: Лазаре, изиђи напоље! И изиђе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: Раздријешите га и пустите нека иде. Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли Марији, видјевши шта учини Исус, повјероваше у њега.