Свети новомученик Михаило

16. АПРИЛ

СТРАДАЊЕ СВЕТОГ НОВОМУЧЕНИКА

МИХАИЛА ВУРЛИОТА (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за април)

 

Михаило беше из села Вурле у Малој Азији, ткач по занимању у граду Смирни, млад и веома леп. У својој осамнаестој години обманут од једног Турчина кафеџије, он се одрече хришћанске вере у прву суботу светог Великог Поста, и ступи код тог кафеџије да ради под плату. А када настаде светли празник Васкрсења Спасова, Михаило видећи како сви хришћани радосно и весело празнују Васкрс и певају тропар „Христос воскресе“, дође к себи и увиде какав је страшан грех учинио, покаја се, остави посао у кафани, придружи се хришћанима , па стаде и сам певати с њима „Христос воскресе“. Видевши то, Турци га стадоше грдити, говорећи му да не доликује једном муслиману да пева и говори оно што је само хришћанима својствено. А он им одговори: Сутра ћете видети ко сам био и шта ћу постати.

Сутрадан изјутра Михаило оде к судији, и рече му: Један човек би обманут: даде злато а доби бакарушу у замену. Је ли законски да врати натраг бакарушу и узме своје злато, пошто трампу учини преварен и у незнању? – Судија му одговори: Да, законски је. – На то Михаило рече судији: Онда узми бакарушу коју си ми дао за злато, тојест твоју веру, а ја узимам натраг злато које сам ти дао, тојест веру хришћанску, веру мојих родитеља.

И тако пред судијом и муселимом, и свима који сеђаху с њима, блажени Михаило неустрашиво исповеди да је Христос свемогући Бог и Судија свима. Зачуђени оваквом смелошћу, сви ре присутни заузеше да Михаила ласкама и обећавањем великих дарова приволе да остане у муслиманској вери, осуђујући Христа и хришћанство а хвалећи Мухамеда као великог пророка. Но пошто блажени исповедник остаде чврст и непоколебљив у својој вери у Христа, они га вргоше у тамницу, до другог ислеђења.

Након два дана мученик би поново изведен пред судију. Али он, поново исповеди да је Христос истинити Бог. Зато би осуђен на смрт. Вођен на губилиште, мученик беше веома весео и радостан, и од свих хришћана које је сретао путем тражаше опроштај. Дошавши на губилиште, он радосно саже главу, и би посечен мачем. И тако доби од Христа Господа венац мучеништва. Чесно тело његово лежаше на губилишту три дана, и бејаше бело као снег. Онда би бачено у море; али га море избаци на обалу. Неки га хришћани пронађоше, па га заједно са чесном главом његовом побожно однесоше у храм свете Фотине, и тамо чесно сахранише. Молитвама светог мученика Михаила нека се и ми удостојимо Царства небеског. Амин[1].

——————————————–
[1] Свети Михаило пострада у Смирни 16. априла 1772. године.