Мисли за сваки дан у години (Свети Теофан Затворник)

Када је Господ изрекао учење о Тајни Тела и Крви, полажући је као неопходан услов за општење са Њим и чинећи је извором истинског живота, многи од ученика Његових отидоше натраг и више не иђаху с њим (Јн. 6, 66). Њима је изгледало сувише чудесно такво дело безграничне милости Божије. Нерасположење према чудесноме их је и одбило од Господа. Господ је то видео, али није могао да умањи или замени оно што је чудесно, премда је био спреман и да се разапне за спасење свих. Толико је оно било неопходно у икономији нашег спасења! Он их је са жаљењем оставио да иду од Њега у таму неверја и погибао. И изабраној дванаесторици Он је тим поводом рекао: Да нећeтe и ви да одете, показујући готовост да и њих пусти, уколико се не приклоне пред чудесношћу. Одатле произилази да бежати од чудесног значи бежати од Господа и Спаситеља, те да онај који се одвраћа од чудесног иде у погибао. Нека обрате пажњу на то они који се ужасавају при самом помену чудесног! Јер, и они ће срести чудо коме више неће моћи да противурече: смрт и по смрти Суд. Но, да ли ће им тада то непротивречење послужити нa спасење – једини Бог зна.