Нова монашења у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка

Монаштво је дело благодати Божије. Оно је савршено хришћанство. Монаси су богољубци који теже да се кроз чисту молитву сједине са Господом, да постану једно са Њим, по речи апостола: А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме (1. кор 6, 17). Свети Јустин Ћелијски је говорио: Монах – то је послушање; манастир – то је богослужење. Монаштво је со која чува свет од греховне трулежи и оно је носиоц духовне обнове једног народа. Народ који има христољубиво монаштво има и своју будућност.

У светлу ове истине, ми православни Срби, дужни смо да Богу узнесемо благодарност што у наше време умножава монашко стадо, што нам је дао Владику Артемија – пастира доброг, који је у монашки чин до сада постригао 245 монаха и монахиња. 245 живих кандила молитве је Владика Артемије зажегао пред Престолом Творца, да буду принос за спас српског народа. Слава и хвала Богу и Владици Артемију на овом бесцен дару. Оно је дело велике благодати Божије, дело богољубља и монахољубља Владике Артемија и наша нада. Нека се посраме сви они који клевећу Владику Артемија за среброљубље (сетимо се фамозних финансијских малверзација због којих је смењен). Богољубље и монахољубље одгоне из душе среброљубље као светлост таму. Такав је духовни закон. Човек не може истовремено да буде богољубив (монахољубив) и среброљубив. Не може истовремено да служи Богу и мамону (Уп. Мт. 6, 24). Велико је слепило и неразумност клеветника Владике Артемија. Војска од 245 монаха о томе јасно сведочи. Где је слепило тамо је управо и среброљубље. Ко има уши да чује нека чује.

Но, пустимо безумље да трабуња још неко време. Ускоро ће и оно замукнути. Вратимо се благодарности Богу. Заблагодаримо Богу што нам је, на празник Ваведења Пресвете Богородице, даривао још три монахиње, три кандила молитве за спас нашег народа.

Наиме, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, је на бденију, уочи празника Ваведења Пресвете Богородице, 20. новембра/3. децембра, у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка, у чин мале схиме замонашио искушенице Татјану (Опачић), Милену (Стојановић) и Радмилу (Златковић), давши им монашка имена Теодора, Ксенија и Ирина. Монахиња Теодора припада светониколајевском сестринству а монахиње Ксенија и Ирина сестринству манастира Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу.

У својој архипастирској беседи на монашењу Владика је, говорећи о заветима које су нове монахиње дале, рекао:

„Оне су вечерас примиле на своја плећа Крст  Господњи, као што је Господ рекао: Ко хоће замном да иде нека се одрекне себе, и узме Крст свој и иде замном. Управо тај Крст који узимају јесте одрицање од себе, од своје воље, од својих прохтева, од својих страсти, од својих слабости, и идење за Христом.

Онако треба да носимо Крст свој, као што је Господ носио и завршио на Крсту! И ми да будемо спремни да се распнемо на Крсту нашем, овоме свету и свим његовим добрима и злима којима нас обасипа, и да се покажемо достојним распетога Господа. Јер са Крста се не силази кажу свети оци, са Крста нас скидају!

И Господу Христу су говорили тадашњи фарисеји и јеврејске старешине: Сиђи с Крста па ћемо веровати у тебе. Није их Господ послушао, није сишао али су Га скинули са Крста када је на Крсту предао Свој Дух Оцу Своме Небескоме.

Тако и ми да будемо истрајни у ношењу нашега Крста, јер са њега не можемо и не смемо сами да силазимо. Него да на њему завршимо живот свој и да нас са Крста скину. Свети апостол Павле поручује свима хришћанима, посебно монасима: Живите достојно вашега звања, вашег хришћанског и монашког звања. Како да живимо? У смирењу, у кротости, у дуготрпљењу – каже свети апостол. То су лекови против наших слабости“.

Овом приликом Владика је благословио облачење искушеничке ризе сестри Сањи (Јовановић) из манастира Св. Никите.

На сам празник Ваведења, Епископ Артемије је служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Св. Николаја, уз саслужење хорепископа старорашког и лозничког Г. Николаја и 4 свештенослужитеља епархије. На Светој Литургији се већи број светосаваца, кроз Свето Причешће, сјединио са Господом Христом.

У својој архипастирској беседи Владика је говорио о празнику Ваведења и начину на који треба приступати Светом Причешћу.

Након Свете Литургије Владика је пререзао колач и освештао славско жито које је принела сестра Дана Петровић, из светониколајевске обитељи, у част Пресвете Богородице.

Уследила је трпеза љубави коју је за све присутне припремило сестринство манастира.

Господ да укрепи наше нове монахиње Теодору, Ксенију и Ирину у ношењу монашког Крста. Да њихова монашка жртва буде благопријатна Богу, на сопствено спасење и спасење нашег народа. Амин. Боже дај.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на монашењу.

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.

Фотогалерија са монашења

Фотогалерија са Литургије