Манастир Св. првомученика и архиђакона Стефана у Ариљу свечано прославио своју храмовну славу

Трећи дан Божића, 27. децембар/9. јануар, Света Црква је посветила светом првомученику и архиђакону Стефану, дивном угоднику Божијем који је први пролио своју крв за Господа Христа. Свети Стефан је био први од седам ђакона, које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу помагања сиротиње у Јерусалиму. Зато је и прозван архиђаконом. Припадао је Јеврејима који су живели изван Палестине, рођак светог апостола Павла. Био је пун вере и Духа Светога. Силом своје вере чинио је многа чудеса. Злобни Јевреји су се често препирали са њим, али су увек били побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа Светога, који је у њему дејствовао. Посрамљени Јевреји су због тога створили заверу и, уз помоћ лажних сведока, оптужили Стефана да је хулио на Бога и Мојсеја. На суду је одржао знаменито слово које је свети апостол и јеванђелист Лука записао у Делима Апостолским (Дап. 7, 2-53).

Тада су сви видели његово лице као лице ангела, тј. озарено благодатном светлошћу, као некада Мојсеју, када је с Богом говорио. У свом обраћању злобним Јеврејима нарочито их је изобличавао за убиство Христа Господа, назвавши их издајницима и крвницима. Док су Јевреји шкргутали зубима Стефан је видео небо отворено и славу Божију, што је и посведочио пред Јеврејима: ево видим небеса отворена и Сина Човечијега где стоји с десне стране Богу (Дап. 7, 56). На ове речи пакосни Јевреји су га извели из града и убили каменовањем. Умирући Стефан се молио за своје убице: Господе не урачунај им грех овај! (Дап. 7, 60). На његово убиство пристао је и његов сродник Савле (касније свети апостол Павле).

Страдање светог Стефана за Господа Христа из даљине је гледала Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом, молећи се Богу за Стефана. Свети Стефан је пострадао за Господа Христа годину дана после силаска Светога Духа на апостоле.

Овом дивном угоднику Божијем, Светом архиђакону и првомученику Стефану, посвећен је прелепи манастирски храм епархије рашко-призренске у егзилу у Ариљу. Манастир је на дан спомена Светог Стефана, у суботу, 27. децембар/9. јануара, свечано прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије уз саслужење 5 свештенослужитеља епархије. Литургији је присуствовало монаштво епархије и око 200 верника из Ариља и околине.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је најпре говорио мученичкој кончини светог Стефана а затим додао:

„Он је први мученик за Господа Христа а после њега су многи и многи, стотине и хиљаде и неколико стотина хиљада мученика посведочили веру своју у Господа Христа проливши своју крв и положивши своју главу за Господа. И у нашем народу има много мученика за име Христово. Не само ђакон Авакум, не само игуман Пајсије него стотине хиљада Јасеновачких мученика и по другим местима и јамама у којима су православни Срби страдали, где су бацани од непријатеља. Као некада свети Стефан, и они су за веру своју православну положили животе своје.

Ми се молимо данас Богу да нам Господ молитвама светог првомученика и архиђакона Стефана дарује снаге да и ми издржимо све невоље у своме животу, све клевете, све оптужбе, сва гоњења, сва страдања која нам други причињавају зато што се трудимо да останемо на путу Божијем, на путу светих апостола, на путу светога Саве. Нека Господ и њима опрости и да им то не упише у грех. А нама Господ да дарује снаге да идемо за њим, и да нас Он прими у Царство своје небеско, да и ми тамо заједно са свима светима, са светим првомучеником Стефаном славимо чудесног Господа Христа са Оцем и Духом Светим сада и увек и у векове векова. Амин“.

После Свете Литургије Владика је пререзао славски колач и благословио славско жито које су у част светог Стефана принели манастирско братство и монахиња Марта, која светог Стефана прославља као своју Крсну славу.

Уследила је трпеза љубави коју је за све присутне приредило манастирско братство.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.