Сила се Божија у немоћи показује

У војном кампу грчког КФОР-а, након мартовског погрома 2004. прибежиште је пронашла малена породица Николић, слепа и непокретна старица Данијела са своје две кћерке, Сантипом и Лилијаном. Некада бројна, угледна и богата породица Николић из Урошевца, свела се на ове три жене, крхке и немоћне, али снажне духом и молитвом.

Од доласка међународних окупационих снага на Косово и Метохију и повратка тзв. ОВК, ове храбре Српкиње нису ни на тренутак помишљале да напусте свој дом, који су штитиле и чувале, не дајући да се угаси кандило пред иконама. Када их је шиптарска руља избацила из куће током мартовског дивљања 2004. године, не само да су једва извукле живу главу, него је и Лилијани, која је, због последица саобраћајне несреће, коју је имала неколико година раније, била непокретна и у инвалидским колицима, у киши каменица која је летела на њих из разјарене руље, једна долетела и погодила је у ногу, и тако јој ту непокретну ногу сломила.

Грчки КФОР их је прихватио у своју војну базу Рига од Фере крај Урошевца и ту ове жене живе отада, проводећи своје дане у тесној соби, пребивајући у молитви и ишчекујући дан када ће моћи да се врате у свој дом у Урошевцу. Грчки КФОР им је неколико пута нудио смештај ван Урошевца, па чак и у Грчкој, али, ове жене, немоћне телом, но крепког духа и великог срца, нису желеле нигде да оду, осим у свој дом, инсистирајући код грчког КФОР-а да је то једна од најважнијих њихових обавеза коју је НАТО преузео на себе својом окупацијом Косова и Метохије 1999. године. Нажалост, степен владавине права и демократије на Косову данас показује и чињеница да, иако срушена кућа Николића није узурпирана, сва имања и прилази око ње јесу, тако да можемо сликовито дочарати да је улаз у њихову кућу могућ само ако би их КФОР тамо спустио из хеликоптера.

Ипак, ове жене ни дан данас не губе наду, заиста показујући да се сила Божија у немоћи показује. Оне парче родне груде и своје огњиште не желе да напусте, оставе и продају, и даље чврсто верујући да ће доћи време када ће моћи да се врате у свој дом.

Пре неколико дана породицу Николић је, још једном у низу, посетио секретар Епархије рашкопризренске у егзилу, јеромонах Иринеј (Ристић), преневши им благослове, поздраве и божићне поклоне од владике Артемија, кога ове жене-хероји, чуварке Лазаревог завета и даље сматрају својим духовником и канонским епископом, саосећајући са његовом борбом и молећи се за њега да истраје у овој бици за канонски поредак СПЦ и очување вере православне, на коју навалише грабљиви вуци, не само споља, него и изнутра, оденути у овчије коже, зато су ове жене и препознале лажне пастире у лику узурпатора рашкопризренског трона, митрополита Амфилохија, епископа Атанасија (кога, препознавши га као таквога, нису хтеле ни да приме у свој скромни собичак), као и последњег, оцеубиственог лажепастира и узурпатора, Теодосија.

Том приликом, пожелеле су да сниме за владику поздрав и пошаљу му не само божићну и новогодишњу честитку у овом радосном периоду који пролазимо, него и рођенданску честитку, јер Преосвећени владика данас, 15. јануара, пуни 76. година живота. Аудио запис честитке ових жена-исповедница, доносимо у прилогу, а инфо-служба Епархије рашкопризренске у егзилу се придружује овим честиткама и нашем владики жели још многа, дуга и блага љета, а свима нама да буде благополучно одстојавање у исповедању вере чисте Православне, коју нам, као бисер бесцени, предадоше Оци! ДОЛГОДЕНСТВУЈ НАМ, ПРЕОСВЈАШЧЕЊЕЈШИЈ ВЛАДИКО!

Инфо-служба Епархије рашкопризренске потрудиће се да наредних дана пренесе на својим страницама још понеки текст који је последњих година објављиван у разним штампаним електронским медијима, како би подсетио српску православну јавност, а разбудио српску свест, речју и сликом о овим женама-херојима.

{mp3}bake_u_kampu{/mp3}

Овде можете прочитати транскрипт честитке које су упутиле жене из породице Николић Епископу Артемију.